Procena Svetske banke: U Srbiji pad BDP-a 2,5 odsto

Vlada Srbije brzo je reagovala na ekonomske izazove izazvane krizom usled pandemije virusa COVID-19, usvajanjem programa pomoći u iznosu od 5,2 milijardi evra. Program se bavi problemima zapošljavanja, malih i srednjih preduzeća i likvidnosti, konstatuje Svetska banka."Ukoliko ovaj ambiciozni program bude u potpunosti sproveden i uklopljen sa sprovođenjem dugotrajnih strukturnih reformi, ekonomija Srbije će se povratiti u 2020. godini", kaže šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.Kada je reč o Zapadnom Balkanu, očekuje se da će pad u zemljama regiona biti između 3 i 5,6 procenata, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju SB."Obim recesije će zavisiti od trajanja pandemije u Evropi. Iako je ekonomski uticaj tekuće pandemije u regionu teško predvideti, postoji vrlo malo sumnje da će ova pandemija izazvati rasulo u životima širom regiona opterećujući zdravstvene sisteme, parališući ekonomske aktivnosti i podrivajući dobrobit ljudi", smatra Linda Van Gleder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.Na srednji rok se očekuje, kaže, snažan oporavak rasta u regionu, sa postepenim vraćanjem ekonomskih aktivnosti u normalu, ali to takođe zavisi, dodaje, i od trajanja i intenziteta trenutne krize, kao i od koraka koje će donosioci politika preduzimati u rešavanju problema izazvanih pandemijom.Recesija u svim zemljama Zapadnog Balkana pokrenuće značajan pad domaće i strane potražnje tokom pandemije, ocenjuju u Svetskoj banci.Prema navodima iz izveštaja SB, ograničenja putovanja i mere društvenog distanciranja imaju posebno dugotrajan uticaj na turizam i usluge, a usluge čine oko 50 procenata ukupne zaposlenosti u pet zemalja u regionu i 75 procenata u Crnoj Gori."Prekidi u snabdevanju i niža potražnja dodatno utiču na mnoge proizvodne sektore, dok ograničenja likvidnosti i akutna nesigurnost guše investicije", kažu u Svetskoj banci.Glavni rizik za Zapadni Balkan je prema oceni SB, činjenica da bi produžena pandemija, kao i dublja recesija u Evropskoj uniji, mogle da otežaju upravljanje nadolazećom ekonomskom krizom.Prema izveštaju, brze, smele i pažljivo osmišljene mere ublažavanja mogu ograničiti društveni i ekonomski uticaj ove krize.Vlade svih šest zemalja najavile su fiskalne i socijalne mere za podršku domaćinstvima (građanima) i preduzećima tokom vanredne situacije a te mere se kreću u rasponu od 1 do 6,7 procenata BDP-a.Zemlje koje su ušle u krizu sa većim fiskalnim i eksternim zaštitnim slojevima imaju više prostora za finansiranje obimnijih programa podrške.Najavljene kratkoročne mere su neophodne i usklađene su sa politikama odgovora na krizu u zemljama EU, kaže se u izveštaju.Međutim, dodaju u Svetskoj banci, sve više ljudi na Zapadnom Balkanu oslanja se na samozapošljavanje, rad sa skraćenim radnim vremenom i prihode od neformalnih aktivnosti.Ove grupe su osetljive na krizu pa ih je teško podržati konvencionalnim merama.Prema navodima izveštaja, možda će biti potrebna dodatna podrška, prilagođena lokalnom kontekstu, a kako bi se pružila podrška svim ugroženim grupama u regionu.Na primer, nekoliko zemalja Zapadnog Balkana najavilo je proširenje obuhvata postojećih programa socijalnih davanja radi podrške samozaposlenim porodicama i većem broju osetljivih pojedinaca.S obzirom da nije sigurno koliko će ova kriza trajati, donosioci politika svuda se suočavaju sa istom dilemom u donošenju politika: "korišćenje celokupnog fiskalnog prostora za ublažavanje neposrednog uticaja može biti štetno ukoliko kriza potraje".U SB smatraju da odgovori donosioca odluka stoga treba da budu prilagođeni tako da ublažavaju neposredne efekte, da se prilagođavaju novim okolnostima koje se mogu javiti, a ostavljaju prostora za pripremanje ekonomije za oporavak.Svetska banka je prognozu za Srbiju i region, inače, donela uz pretpostavku da će širenje pandemije virusa COVID-19 uskoro početi da usporava, tako da mere za sprečavanje širenja virusa mogu biti ukinute do kraja juna, a postepeni oporavak može da počne u drugoj polovini ove godine.U pesimističnom scenariju se pretpostavlja da će se pandemija zadržati i da će mere za sprečavanje širenja virusa biti ukinute tek na kraju avgusta, dok će oporavak ekonomskih aktivnosti nastupiti u tom slučaju tek u poslednjem tromesečju ove godine, a u tom scenariju i pad BDP bi bio veći.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram