Dva scenarija za oporavak srpske privrede

Kada evropska ekonomija pada, pada i srpska. Kada evropska ekonomija počne da raste i srpska će ići u istom smeru. Oko ovoga su se saglasili svi učesnici vebinara, koji je organizovala Delegacija Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Centrom za evropske politike na temu: Najbolje ekonomske mere kao odgovor na pandemiju u Srbiji. Mišenja se, pak, razlikuju u veličini pada i brzini oporavka.

Šefica regionalnog predstavništva Evropske investicione banke Dubravka Negre ocenjuje da će  Srbija u ovoj godini zabeležiti pad, ali da će tokom iduće godine upisati značajan rast, po principu slova „V“ – što je veći pad, to će i rast biti veći.

Sa njenim mišljenjem nije sa u potpunosti saglasio Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

„Bojim se da taj rast neće biti u obliku slova V, već više kao znak Najkija – postepen“, istakao je Altiparmakov i pojasnio – jedne sile vas vuku dole, a vući će nas i gore, ali to traje dosta duže.

„Ova kriza svakako će pojačati nejednakost i razlike“, upozorava Altiparmakov.

On smatra da su mere ciljane na privredu, poput uplate minimalca, odlaganje poreza… veoma opravdane, bez alternative i u skladu sa evropskom praksom da se privredi da šansa da preživi prvi atipičan udar u smislu karantina i zatvaranja privrede. Jedino, kaže, mera od 100 evra nije bila socijalno targetirana i neće imati nikakvog efekta.

„Tek na jesen ćemo videti pravu ekonomsku krizu, kada se pokrene recesija tražnje. Tokom karantina nisu radili hoteli, Fijat, frizeri, kozmetičari… Sada nema zatvaranja, ali za razliku od frizera, Fijat i hoteli još nisu otvoreni. Tek na jesen videćemo koliki je, u stvari, pad tražnje i to će se odraziti i na privredni rast i na zapošljavanje“, pojasnio je Altiparmakov, dodajući da će sama Evropa biti značajno pogođena, jer joj sledi i politička kriza.

Sam oporavak Evrope će, kako kaže, biti jako spor, a to je loša vest i za naš region.

„Oporavak traži vreme, uz fiskalne i političke probleme koji čekaju evro zonu, sledi i dugačka borba za radna mesta i ekonomski oporavak“, ukazao je on.

Prvi paket mera je javni dug Srbije podigao sa 50 na 60 odsto BDP-a. Ako bismo ovo dva puta ponovili, javni dug bi nam narastao na 80 procenata, a to Srbija, kako kaže, ne bi mogla da izdrži. Zato moramo da štedimo više od evropskih zemalja, jer nemamo ni dodatnu podršku moćnih centralnih banaka, poput evropske ili američke.

Sada, kako kaže, treba pratiti šta se dešava, sakupljati analitičke podatke i ne donositi dodatne mere do jeseni, dok se ne vidi gde se krećemo.

„Jasno je da fiskalni prostor koji smo imali za ovako darežljive mere u prvom stepenu krize, nećemo moći da imamo i u drugom krugu. Tada će se morati ići targetirano i ciljano. Ne slažem se sa tezom da treba da se pomogne pogođenim sektorima, jer nekima od njih je ugrožena solventnost, a ne samo likvidnost. Hotelijeri, turizam na primer. Procene su da im za oporavak treba od tri do pet godina. Jasno je da ne mogu da sačuvaju svoja radna mesta. Zato fokus države treba da bude ne na sektorima, već na radnicima, u turizmu, na primer. Da im se što lakše omogući prelazak u druge industrije“, naveo je Altiparmakov.

On ističe da se uvek otvara nova šansa.

„Problem je što taj proces reaktivacije i kapitala, naročito ljudi i radnika nije lak. Nekome ko je radio 10 godina u hotelima nije lako reći – idite u neku drugu uslužnu industriju…. Sada bi trebalo da se fokusiramo na naše mere za nezaposlenost. Videti kako se stoji sa osiguranjem za nezaposlene, da li dodatno može da se pruži podrška tim ljudima, da se prekvalifikuju za par godina i tako imaju posao“, ukazao je Nikola Altiparmakov.

Evropska investiciona banka je za region Zapadnog Balkana namenila 1,7 milijardi evra pomoći za najugroženije. Ovom regionu je, prema rečima Dubravke Negre, šefice regionalnog predstavništva EIB za dugoročni opravak ekonomije, ali i obnovu vitalne infrastrukture u zemljama regiona, namenjen portfolio od 2,3 milijarde evra.