Dragan Dobrašinović: Pravosuđe kleči pred Vučićem

Politika 07. maj. 202007:36 > 08:2112 komentara
Podeli:
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Ovde postoji kontinuitet ponižavanja i potčinjavanja pravosuđa. Svi dobri primeri su nivou incidenta, ostali su pod totalnom anestezijom, kaže u razgovoru za Nova.rs Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za ljudska prava i demokratiju.

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava iz Prokuplja ovih dana u centru pažnje je zbog krivičnih prijava podnetih protiv Aleksandra Vučića zbog kršenja mera samoizolacije i protiv celokupnog državnog vrha zbog uvođenja vanrednog stanja. Organizacija, koja postoji od 2000. godine, do sada je u više navrata otkrivala malverzacije kako ove, tako i prethodne vlasti – od sajta za koje je tadašnji ministar Oliver Dulić dao 25.000 evra, pa do izveštaja o Prokopu, zbog kog je naš sagovornik izbačen iz Skupštine Srbije.

Sa njim smo razgovarali o aktuelnoj situaciji, ekonomiji na koju je ponosan predsednik Aleksandar Vučič, kao i pravosudnom sistemu i krivičnim prijavama koje je Centar podneo tokom vanrednog stanja.

„Vučić je izašao iz zemlje, vratio se u zemlju i ponašao se kao da se ništa nije desilo. Kada je to uradila Jovana Popović iz Kikinde, isto nemajući rešenje, kao što ga nije imao ni Vučić, ona je bila na stubu strama, bila je u zatvoru, sada joj se sudi. Ako ona ide u zatvor, ako je ona izvršila krivično delo, onda ide i predsednik države. To što njega štiti imunitet nas ne interesuje, naše je da podnesemo krivičnu prijavu“, obrazložio je Dobrašinović prijavu protiv Aleksandra Vučića.

Uvođenje vanrednog stanje bez glasanja parlamenta naišlo je na mnogobrojne kritike, ne samo opozicije, nego i nevladinih organizacija. Na osnovu čega ste vi podneli krivičnu prijavu?

Uvođenje vanrednog stanja bez parlamenta opravdalo je uredbu koju je donela Vlada Srbije, a koja se ne odnosi na Skupštinu, već na okupljanje na javnim mestima, što ova institucija nije. Sve i da jeste ne može Vlada jednom uredbom da suspenduje rad parlamenta, postoji jasna hierarhija. Parlament je u ovom slučaju suspendovan iz egzibicionističke potrebe jednog čoveka da upravlja svime. Kao da parlament ne bi doneo istu odluku, kao da nije transmisija moći Aleksandra Vučića i njegove političke organizacije. I onda niko ne bi mogao da upre prstom u njih.

Očekujete li epilog ove dve prijave?

U zemlji sa ovakvim puzajućim pravosuđem, koje kleči pred svakim, pred šefom mesne kancelarije, a ne pred predsednikom države, to se neće desiti. Ali naše je da stvari izguramo do kraja, na nama je da odradimo naš deo posla, a šta će oni uraditi s time, to je na njima. Kad izguramo stvari na čistac onda se jasno vidi kakvo je naše pravosuđe, kakav je naš državni tužilac i zašto je Zagorka Dolovac tu gde jeste. I zato je jasno zašto tužioci u direktnim razgovorima nam jasno kažu zašto neće da procesuiraju korupciju – jer imaju decu, kredite, godinu dana do penzije.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Ovde postoji kontinuitet ponižavanja i potčinjavanja pravosuđa. Nije to ništa od juče, 2009. je bila reforma pravosuđa. Dobri primeri su nivou incidenta – to su sudija Majić, zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić i još nekoliko ljudi, koji su s vremena na vreme na stubu srama, koje razvlače po tabloidima. Svi ostali su pod totalnom anestezijom i nema nikave nade da će u ovoj konstalaciji političke moći išta promeniti.

Čujemo često kritike na račun Zagorke Dolovac i njenog ćutanja, i vi ste je sad pomenuli.

Nosilac je francuske Legije časti, koji ne postoji već 10 godina. Njena jedina preporuka i kvalifikacija za mesto na kom je je to što uredno ignoriše dokaze, što obustavlja svaki smislen postupak protiv javnih funkcionera, osim onih koji su unapred predodređeni za žrtvovanje.

Tražili ste od Vlade Srbije i da saopšti koliko je novca iz budžeta dato za medicinsku opremu. Tokom vanrednog stanja mogli smo da čujemo da postoji „crni novac“, da se pare nose u koferima.

Naše javne finansije su u sivoj zoni već duže vreme i to što je bilo sivo, sada je crno. Predsednik države koji priča o koferima, crnim fondovima. To zvuči kao da se priča o kriminalnoj strukturi, ne o vlasti. Kada predsednik priča na taj način, on šalje poruku da je sve dozvoljeno, ali ne i svima, već samo odabranima.

Mi se pitamo gde su analize koje su pokazale da treba da se kupi 4.000 respiratora. Pa smo to platili, pa je došlo 1.000. Nikada nije bilo više od 150 ljudi na respiratorima. Bez ikakve analize se išlo u nabavke. Možemo da razumemo trenutak, ceo svet je bio u histeriji. I ‘ajde sa stavimo po strani zdravstvenu opremu. Postavlja se pitanje šta je sa drugim poslovima.

U ovoj zemlji se neprekidno radi, vrti se ogroman novac i sve to je postalo nevidljivo i nebitno, jer imamo samo jednog neprijatelja. Neki ljudi postaju sve bogatiji, na štetu javnog interesa i oni će biti gospodari života i smrti.

Da li trpite pritiske?

Nedavno je u Prokuplje sa Željkom Mitrovićem došao jedan čovek, koji je posle 2000. bio načelnik prokupačkog SUP, a zatim direktor Građevinske direkcije u vreme kada su radili naselje Stepa Stepanović, bivši DS kadar, sada u SNS-u . Poručuje mi preko posrednika, dobronamerno, da prestanem da radim protiv njih.

Takve stvari su nam se dešavale u par navrata, ali mi smo to nikada knjižili kao ozbiljne pritiske. Aktuelna vladajuća struktura se ne obazire previše na naš rad, ne ulaze u klinčeve – a mi bi voleli. Demokrate jesu, oni su voleli da odgovaraju, pretili nam tužbama, sudovima. Dulić je tužio, pa izgubio. A aktuelna vlast to radi pokvarenije, naučili su lekcije koje prethodni nisu. Oni se izmaknu, puste da prođe afera misleći da će vreme to da odnese. I tako uglavnom i bude. Ne otvaraju nove frontove. Oni bi se radije dogovorili i platili, to je njihov način rada.

Objavili ste i analizu koja pokazuje da do 100 najvećih javnih nabavki u prvih šest meseci 2019. na 69 javio samo jedan ponuđač.
Da, i to mnogo govori o uništavanju konkurencije u Srbiji. Čak i tamo gde postoje dva ili eventualno tri ponuđača, reč je samo o simulaciji, prividu da postoji konkurencija i slobodno tržište, a ono zapravo ne postoji.

Ovde se cementiraju postojeći monopoli i stvaraju novi. Ne samo na tržištu, nego u svakoj sferi života. I sve ovo će se jako loše završiti po građane, ako i oni uskoro ne promene svoj odnos i svoje viđenje uloge u javnom životu Srbije.

Predsednik Srbije ističe da ćemo biti najbolji u Evorpi, kada je reč o ekonomiji. Ima li istine u tome?

Kao i svaki autokrata Vučić ima da potrebu da se prikaže boljim nego što jeste. A zapravo je sve suprotno i drugačije nego što on predstavlja. Dovoljno je uporedite sa drugim zemljama u regionu, pa da vidite da nismo najbolji. Naš rast nije za potcenjivanje, nije beznačajan, ali nije najbolji, nije najveći. Daleko je od toga.

Ista je priča i sa javnim dugom, izvlači se samo ono što njima ide u prilog. I možda bih mogao to da razumem kada bi to bio deo političke kampanje, ali oni se ponašaju kao da je to stvarno tako, a mi zapravo tonemo. Jeste napravljeno nešto puteva, dovedeni su investitori, ali ‘ajde da vidimo koja je cena toga. Dobili smo puteve, ali kako? Kroz međudržavne sporazume, direktne pogodbe, po cenama koje su sigurno veće od onih koje bismo ostvarili na slobodnom tržištu. Platili smo Kinezima, Azerbejdžamcima, Amerikancima… Tim novcem plaćamo političku podršku i to treba reći.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

U više navrata ste pomenuli prethodnu vlast. Čini mi se da ih smatrate delimično odgovornim za aktuelno stanje.

U Srbiji tiha suspenzija demokratije traje više od decenije, a sada imamo veoma bučnu suspenziju. Ranije su se dovijali – i tu govorim o vladavini demokrata – nisu se osećali toliko komotno kao sada, ali namere su bili slične. Oni su utrli put ovome što se dešava danas. Aleksandar Vučić živi snove Borisa Tadića.

Kako ocenjujete aktuelnu opoziciju?

Samo protivnici prethodne vlasti imaju moralno pravo da kritikuju akutelnu vlast. Mi nemamo dovoljno kredibline predstavnike koji bi mogli da se ustreme na ovu naopaku vlast i da nam donesu suštinsku promenu.

Da li očekujete prljaviju kampanju nego inače?

Bilo bi veoma hrabro ovu kampanju prognozirati kao najprljaviju do sada. Nema kampanje u Srbiji koja nije bila prljava ili najavljivana kao najprljavija. Sada imamo situaciju u kojoj se opozicija budi iz hibernacije u kojoj je bila mesec i po dana. Toplički centar, jedna mala lokalna organizacija, podnela je dve krivične prijave, oni nisu imali snage da urade ništa. Čini mi se da je ocena Sergeja Trifunovića da se nisu snašli tačna. Šerpe su izraz nemoći, a baklje i ovo što radi SNS je odraz bolesti i to pokazuje da će kampanja sigurno biti brutalna.

Međutim, naš generalan problem je što se u ovoj zemlju politikom bave nedorasli ljudi, koji na politiku gledaju kao na lični odnos. Najnoviji primer je Dragan Đilas koji je pre neko veće poručio – Aleksandre Vučiću platićeš mi. Nije politika u Srbiji stvar ličnog odnosa dva nedorasla čoveka. Ona mora da se izdigne iznad toga. Ona je od suštinskog interesa za ljude u ovoj zemlje – nije privatna nego javna stvar.

Komentari

Vaš komentar