Kini ćemo dugovati svako po 1.300 evra

Biznis 22. jul. 202107:07 > 07:29
Podeli:
Kina, Srbija, zastava, zastave
Foto: Shutterstock

Kamatne stope po kojima Kinezi nude kredite više nisu povoljnije od drugih na međunarodnom tržištu, kao što su bile od 2011. do 2015.

„Od ukupnog javnog duga koji iznosi 28,1 milijardu evra, Srbija Kini duguje samo 1,1 milijardu, ali ako uzme još planiranih osam milijardi za izgradnju beogradskog metroa i komunalnu infrastrukturu, ukupan javni dug zemlje bi narastao za trećinu“, kaže za novine „Nova“ Mihailo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK. U tom slučaju bi, ističe on, svaki građanin Srbije pojedinačno Kini dugovao i do 1.300 evra.

Ukupan javni dug Srbije na kraju maja iznosio je 28,1 milijardu evra ili 55,6 odsto BDP-a, od čega 16,4 milijarde spada u spoljni dug. Stranim vladama Srbija ukupno duguje 2,6 milijardi evra, u šta spada i 1,1 milijarda duga kineskoj EXIM banci (Export-Import Bank of China).

Direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK-a objašnjava za „Novu“ da je zaduženje kod Kine sada „prilično malo“ i iznosi oko četiri odsto javnog duga, ali zato postoje najave velikih infrastrukturnih projekata i zaduženja kod Kine u narednih nekoliko godina.

Za šta smo se sve zaduživali

„Potpisan je memorandum o izgradnji komunalne infrastrukture, a Kinezi bi trebalo da finansiraju i izgradnju metroa. To još nije dogovoreno i potpisano, pa se ne znaju tačni iznosi, ali bi to zajedno moglo da iznosi između 7,5 i osam milijardi evra, što je ogromna suma za Srbiju“, kaže Gajić.

Ukoliko bi nakon uzimanja ove dve velike pozajmice preostali dug prema Kini bio oko milijardu evra, Srbija bi u tom trenutku Kini dugovala oko devet milijardi, što podeljeno sa 6,9 miliona stanovnika iznosi oko 1.300 evra po stanovniku.

Srbija je dosada od Kine uzimala kredite u jenima i dolarima i to isključivo za infrastrukturne projekte, po kamatnoj stopi od dva do tri odsto. U trenutna zaduženja prema Kini spada kredit za obilaznicu oko Beograda, deo koji uključuje most preko Save kod Ostružnice. Reč je o pozajmici u jenina, po kamatnoj stopi od 2,5 odsto, zbog koje dugujemo još 97,6 milona evra. Po istoj kamatnoj stopi Srbija je uzela kredit u dolarima za izgradnju auto-puta Surčin-Obrenovac (duguje još 164 milona evra) i za drugu fazu izgradnje TE „Kostolac“ B, za koju duguje 154 miliona evra.

Foto: EPA/KENZABURO FUKUHARA

Aktuelan je i kredit za prvu fazu izgradnje TE Kostolac B, za koji treba da vratimo još 145 miliona evra. Ova pozajmica se vraća sa kamatom od tri odsto, koja važi za kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča od kog je ostalo još 106 miliona duga.

Najpovoljniju kamatnu stopu od dva odsto EXIM banka je Srbiji odobrila za kredit namenjen rekonstrukciji dela pruga od Beograda do Stare Pazove, za koji mora da vrati još 117 miliona evra, a najviše, 215,6 miliona evra, Srbija duguje Kini za kredit sa kamatom od 2,5 odsto namenjen izgradnji auto-puta Obrenovac-Ljig. Taj iznos mora da se vrati do 2034. godine.

Zajmovi od Kine „duplo golo“

Srbija od Kine uzima kredite kroz međudržavne sporazume, koji u Srbiji imaju prioritet u odnosu na domaće zakonodavstvo, što predstavlja zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama.

„Kada se dobije novac, umesto da se raspišu tenderi i posao da kompaniji koja ima najbolju i najpovoljniju ponudu, ovakvim kreditnim aranžmanima se sve unapred ugovara: koje radove će izvoditi kineski partner, koje domaći i za koliku ukupnu cenu. Obično se ide na to da kineske firme imaju minimum 51 odsto izvedenih radova“, objašnjava Gajić.

On dodaje da u tim uslovima vlada trgovina interesima i nameštanje dogovora pa cene poslova bivaju značajno više. Osim toga, kako kaže, ni kamatne stope po kojima Kinezi nude kredite više nisu povoljnije od drugih na međunarodnom tržištu, kao što je to bio slučaj u periodu 2011 do 2015. godine.

„Mi sada imamo duplo golo. S jedne strane gubimo zato što su cene radova prenaduvane, a sa druge strane ti krediti sada imaju i veću kamatu od drugih“, poručuje on.

Možemo još da se zadužujemo

Zakon o budžetu Srbije za 2021. godinu ostavlja mogućnost za nova zaduženja od Kine, i to u iznosu od 240,8 milona evra i još 64,8 miliona dolara. Od toga bi za izgradnju beogradske obilaznice, deonice Bubanj Potok–Pančevo, moglo da bude pozajmljeno 800 miliona evra, za izgradnju deonice auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad 84,4 miliona evra, brzu saobraćajnicu Novi Sad–Ruma 64,8 miliona dolara, za završetak TE Kolubara B 52,3 miliona evra, brzu saobraćajnicu Iverak – Lajkovac 16 miliona evra i 7,1 milion za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Batajnici. Gajić napominje da, ukoliko narednih godina od Kine uzmemo planirane kredite, biće nam neophodan rast BDP-a po više od 20 odsto godišnje da javni dug ne bi prešao zacrtanu granicu od 60 odsto učešća u BDP-u.

Komentari

Vaš komentar