Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i China Gezhouba Group Company Limited (CGGC) postigle su nagodbu u vezi sa prevarom u projektu koji finansira ova banka u Bosni i Hercegovini, saopšteno je danas. Nagodba se odnosi na CGGC i njenih 212 podružnica i uključuje 35-mesečne sankcije kineskoj građevinskoj kompaniji u vezi sa prevarantskom praksom na projektu Koridor VC – Tunel Prenj, navela je banka u saopštenju.
S obzirom da u Srbiji posluje veliki broj kompanija iz Kine, naročito na infrastrukturnim projektima, pitanje je koliki je rizik da i projekti u Srbiji budu izloženi koruptivnim radnjama poput ovih u Bosni.
„U tom smislu kod nas niko ne vrši kontrolu poslovanja ovih kompanija. Mnogi projekti se sprovode prema međunarodnim sporazumima. Jedino ko sa finansijskog aspekta prati ove projekte je Fiskalni savet koji prati finansijsku opravdanost. Suštinski ne vidim da se bilo ko u praksi bavi nekom kontrolom“, kaže Lazar Ivanović, ekonomista u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES).
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže za Novu ekonomiju da bi bilo dobro da se napravi neka vrste evidencije kineskih projekata u Srbiji, koju nemamo za sada.
„Civilno društvo je kod nas jedno vreme ukazivalo na probleme koji postoje u procesu radnih prava u nekim kineskim kompanijama koje posluju u Srbiji. Deluje kao da je to sada stavljeno po strani, jednostavno rat u Ukrajini povukao je celu priču ka Rusiji. Međutim to ne znači da Kina neće dobiti više na značaju naročito posle druge posete Si Đinpinga Srbiji“, kaže Subotić.
On dodaje da je jedini put kada je Evropska unija malo više potencirala pitanje Kine u Srbiji bilo 2022. godine kada su ukupne investicije kineskih kompanija dosegle nivo EU, ali se to ove godine normalizovalo u korist Unije.
Kako podseća ekonomista Ivanović, postoji veliki broj kineskih projekata u Srbiji, od Dunavskog koridora do auto-puta do Crne Gore. U pitanju su milijarde i milijarde evra zbog čega on nije siguran ni koja bi institucija mogla sve to da isprati.
Kineske kompanije su prošle nekoliko perioda sankcionisanja i ograničenja, a neke barijere se uvode i danas. Poslednji primer je bio u Evropi koja je uvela ograničenja, odnosno carine, na kineske električne automobile.
„To je pitanje geopolitike. Kompanije iz Kine, naročito one koje su vezane za državu posluju manje transparentno. Evropa gleda na svoju konkurentnost i iz sopstvenih interesa pokušava da ograniči uticaj tih kompanija. Mnoge investicije iz Kine u Evropi se koče“, kaže Subotić.
Kada je reč o pojedinačnim kompanijama i državama, Rojters je izvestio da je nemačka vlada blokirala planiranu prodaju podružnice Folksvagena MAN Energy Solutions za gasne turbine kineskoj kompaniji.
Odluka dolazi u trenutku kada Nemačka i Evropska unija pokušavaju da smanje rizike od ekonomskih veza sa Kinom, stoji u izveštaju agencije.
„I Mađarska kao predsedavajuća Evropskom unijom kaže da je njen ključni prioritet da Evropa postane konkuretnija. Evropa ima proizvodnju u određenim aspektima u kojima bi mogla da dostigne samodovoljnost, međutim i ta ista Mađarska dočekuje Si Đinpinga i dogovara nove projekte. Jedno se priča na nivou Unije, a drugo rade države članice“, kaže Subotić.
CGGC za sada ne učestvuje u tekućim projektima u Srbiji, ali su iskazali interesovanje za projekat Moravskog kanala i vodovoda u Novom Sadu, koji nikada nisu zaživeli.
BONUS VIDEO Kineski investitor ne plaća robu koju uzima od srpskih firmi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare