Samohrane majke, koje rode dete u 2022. godini, imaju pravo na subvencije države za kupovinu prvog stana, potvrđeno je u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. Donekle zbunjujući spisak neophodnih dokaza koji se, po uredbi, zahtevaju od majki prilikom podnošenja ovakvih zahteva - gde se pominju bračni ili vanbračni supružnik, uključujući i navođenje uslova zajedničkog iznosa plate - izazvao je dilemu kod žena koje same odgajaju decu - da li uopšte imaju pravo na ovu državnu pomoć.
„Žene koje rode decu u ovoj godini i imaju primanja do iznosa prosečne plate, a nemaju nijednu nekretninu u vlasništvu ili suvlasništvu, apsolutno imaju pravo na ovu subvenciju i podnose dokumentaciju samo za sebe i dete“, navode u ovom ministarstvu.
Moram li da imam muža ili vanbračnog partnera da bih podnela zahtev za subvenciju, ili mogu da konkurišem kao samohrana majka? Ovo pitanje postavila je čitateljka, zbunjena posle iščitavanja Uredbe o načinu ostvarivanja prava na kuću ili stan po osnovu rođenja deteta.
Zbunjeni su bili i u roditeljskom portalu Bebac, pa su i sami zatražili tumačenje od nadležnog ministarstva. Rečeno im je, potvrđuje urednica portala Jasmina Mihnjak, isto – samohrane majke imaju pravo na subencije za kupovinu prvog stana ili kuće.
Dakle muž – ni venčani, ni nevenčani – nije potreban za ostvarivanje prava na subvenciju. Ali, zašto je onda nastala dilema? Pomenutom uredbom propisano je da majka mora, prilikom podnošenja zahteva, da dostavi i dokaze.
Osim onih koji se odnose na nekretnine u vlasništvu i visinu prihoda, traži se dokaz o bračnoj ili vanbračnoj zajednici – venčani list ili izjava overena kod notara.
Druga opcija predviđena istim članom uredbe je – dokaz o statusu „jednoroditeljske porodice“. Međutim, da bi porodica zvanično bila „jednoroditeljska“, neophodno je da samo jedan roditelj ima roditeljsko pravo, a Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom tačno precizira koji su to slučajevi.
To su, između ostalog, slučajevi gde je drugi roditelj nepoznat, ili je preminuo, ili je u zatvoru na duže vreme, ili je lišen roditeljskog prava, ili je dužan da plaća izdržavanje, ili je oslobođen obaveze plaćanja izdržavanja deteta…
Uslov jednoroditeljske porodice, tako, ispunjavaju i očevi dece, u slučaju smrti majke, i to je jedina mogućnost kada očevi, a ne majke, mogu da zatraže ovu subvenciju.
Međutim, ovde bi mogle da budu u problemu majke koje same podižu dete, a ne „vode“ se kao jednoroditeljska porodica.
Kako objašnjava Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, takvih porodica – gde postoji sudska presuda o izdržavanju deteta koja se ne izvršava – ima jako mnogo.
„Jednoroditeljska porodica definisana je Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i ona nije tako loša, mada sadrži nekoliko velikih nelogičnosti. Najveće ograničenje je svakako činjenica da će se jednoroditeljskom porodicom smatrati situacija u kojoj ‘drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima’. Ovo je užasno rešenje situacije u kojoj majka treba prvo da tuži oca za izdržavanje, da dobije presudu, da konstatuje kako on presudu ne izvršava, da proba prinudno izvršenje presude, pa tek onda da stekne status jednoroditeljske porodice. U pitanju su, dakle, godine razvlačenja po sudovima“, pojašnjava Reljanović.
Opširnije čitajte na portalu N1.
BONUS VIDEO – Stanovi za mame, olakšica ili kampanja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar