INTERVJU Danica Popović upozorava na opasnost zbog koje bi mogle da padnu penzije i plate u Srbiji

U razgovoru za naš list, dr Popović govori o tome da li je Srbija prezadužena i kakve posledice nivo javnog duga može da ima po "obično" stanovništvo. Otkriva i zbog čega je brinu potezi opozicije, kao i šta za ekonomiju jedne zemlje znače česti izbori.

Kakvo razdoblje je pred nama - krize ili stabilizacije? Šta su vaša očekivanja?Iz meseca u mesec, svetske finansijske institucije menjaju prognoze, jer stvari ne idu baš u najboljem pravcu. U zemljama EU, inflacija ne opada tempom na koji se računalo. Uz to, nedavno je svetskim finansijskim tržištem za kratko vreme zavladala panika: jedna banka u SAD je propala, a zatim se kriza javila i u Švajcarskoj. Tamošnje centralne banke su sprečile širenje panike, ali je to svakako doprinelo rastu nesigurnosti u finansijskom sektoru. Sada se, dakle, razvijene zemlje nalaze u procepu: da li da i dalje pomažu propale banke, i time osiguraju stabilnost finansijskog sistema., po cenu rasta inflacije, ili da prekinu sa tom politikom, pa da inflacija padne, ali sa njom i privredni rast? Jednu od te dve opcije moraju izabrati. U celini, za Evropu se i dalje predviđa rast od oko 2,7%, za Kinu oko tri odsto… Srbija svakako neće biti uspešnija od proseka koji se predviđa za svet i zemlje u okruženju.Mi smo konstantno u stanju izborne kampanje i izbora. I ova Vlada je oročena na godinu dana, što znači da nas uskoro očekuju novi izbori (jesen 2023. ili proleće 2024.) Šta znači to za ekonomiju jedne zemlje?Kao što i sami znate – to ništa ne znači. Nakon proteklih izbora nismo imali vladu sedam meseci, i to niko nije ni primetio! Isti ljudi su na vlasti, medijske slobode su ukinute, a u zemlji postoji jedno jedino političko mišljenje – to je ono koje iznese predsednik države. E sad, to što predsednik često ume da sebe da demantuje još dok nešto izgovara, to je samo dokaz njegove apsolutne političke moći. U takvim uslovima, ljudi će sve brže odlaziti iz zemlje, a biznis neće imati šansu da se širi.Javni dug na kraju 2013. godine bio je oko 20 milijardi evra, a na kraju 2022. 34,9 milijardi evra (isti iznos je bio na kraju februara 2023.) Koliko je ovaj rast zabrinjavajući? Jesmo li prešli crvenu liniju?Mi smo sada na nivou zaduženosti od 55 odsto bruto domaćeg proizvoda, što se smatra srednjim nivoom zaduženosti. Međutim, svi znamo kako je lako Srbija sa zaduženošću od tridesetak odsto BDP skočila na skoro osamdeset odsto, u period 2008-2012. Jesmo li se rešili te boljke, preteranog čašćavanja svih potencijalnih glasača – studenata, penzionera, zaposlenih u javnom sektoru? Nismo, naravno. A crvena linija se dostiže jako brzo, kada se počne sa prevelikim javnim rashodima.

Šta će biti posledice ovolike zaduženosti – kako se to završava?Morate imati u vidu da SAD ima zaduženost od oko 120% a Japan, recimo, od oko 220% BDP. A opet, niko ne sumnja da će oni vratiti svaki svoj dug, na vreme. I niko tu ne vidi problem. Problem je da, pri sve nižoj stopi rasta, koju možemo očekivati, i sa i daljim rastom kamatnih stopa, naš dug raste i kad se ne zadužujemo. U slučaju Srbije, to bi se završilo novim padom penzija i plata u javnom sektoru. To treba imati u vidu uvek kad se obradujemo što će skočiti plate ili penzije, i da ćemo njihov rast koji je veći od stope privrednog rasta kasnije morati da platimo - još većim padom standarda.Kakve su šanse da inflacija do kraja godine bude ponovo jednocifrena?Šanse su prilično male, jer predsednik Vučić mora da časti građanstvo, kako zbog sve većeg pritiska Zapada da što pre prizna Kosovo, tako i zbog najavljenih novih izbora krajem godina. Politička naklonost se ovde dobija – ekspanzivnom monetarnom politikom i čašćavanjem potencijalnih birača. A to i jednocifrena inflacija ne idu zajedno!

EPS definitivno postaje akcionarsko društvo, ostalo je samo da tu odluku potvrdi Vlada na sednici. Kako Vi komentarišete takvu odluku države?Ako je neko propustio, valjalo bi podsetiti kako je EPS-om godinama rukovodio vlasnik pečenjare, čiji je zadatak izgleda bio dazapošljava članove SNS-a. To je radilo veoma uspešno, pa je za poslednje dve godine njegovog mandata broj zaposlenih porastao sa dve na sedam hiljada. A korist od pet hiljada novozaposlenih toga bile su sve same havarije i katastrofe! Sve to sve mi plaćamo kroz cenu struje, naravno. Dakle, bio EPS akcionarsko društvo, državna kompanija, ili privatno vlasništvo SNS-a, kakva je razlika? Možda bi ova poslednja forma najviše odgovarala sadržaju.

U intervjuu za NIN na kraju 2019. godine rekli ste da se u ekonomskoj politici prethodna i sadašnja vlast bitno razlikuju, i to u korist sadašnje vlasti. Da li, tri godine kasnije (zaduživanje, pomoć mladima, penzionerima, stadion,...) imate isti stav?Sto puta sam izjavila, i opet ću: Vučić jeste napravio fiskalnu konsolidaciju, smanjio penzije i zaustavio rast zaduženosti. To ne može da ima veze sa bilo čim drugim što je uradio. Moj stav se odnosio isključivo na fiskalnu konsolidaciju. Nisam ja rekla da je on odličan političar, nego da je jedan potez uradio ispravno i da zaslužuje priznanje za to.

Zašto mislite isto?Ja mislim isto i danas: uradio je dobru fiskalnu konsolidaciju. I ništa drugo. Razorio je ono malo institucija što je izgrađeno od dvehiljadite godine. I sve više mladih odlazi iz zemlje, prošle godine skoro 30.000 ih je otišlo.Šta Vas u ovom trenutku brine?Brine me to što se čitava opozicija povukla i svi čekaju da Vučić preda Kosovo i da zauvek ostane zapisan kao izdajnik, što je, s obzirom na njegovo radikalsko političko poreklo i političku štetu koju je činio, u izvesnom smislu i božanska Pravda! A da li će se i kada posle toga opozicija ponovo aktivirati, veliko je pitanje. Eto, to me brine.BONUS VIDEO Da li su nova zaduživanja jedini način za finansijski opstanak Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalisunovazaduivanjajedininainzafinansijskiopstanaksrbije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4158866"]