EXPO preduzeća ugovorila poslove vredne 300 miliona evra mimo Zakona o javnim nabavkama

Projekat EXPO od samog početka prate brojne kontroverze, a posebno negodovanje stručne javnosti izazvalo je to što je ovaj projekat izuzet iz standardne zakonske procedure, već je za njega uveden leks sepcijalis.

Zbog toga su se čule brojne kritike, pre svega, u pogledu transparentnosti i bezbednosti.

Taj leks specijalis donet je krajem 2023. godine, a početkom ove, kako je objašnjeno, pojavila se potreba da se unesu izmene i dopune, ali su one dva puta povlačene iz skupštinske procedure.

Međutim, u Beogradu je juče predstavljen novi „Nacrt izmena i dopuna Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027.“, navodi se u tekstu portala Danas.

Javna rasprava trajaće do petka, 18. jula. Deo struke smatra da izmene potencijalno predstavljaju dodatne mogućnosti za manevrisanje prilikom gradnje objekata za specijalizovanu izložbu u Surčinu.

Državna sekretarka Ministarstva finansija Srbije Slavica Savičić predstavila je te izmene i rekla da će svi objekti koji budu izgrađeni za potrebe te specijalizovane međunarodne izložbe, proći detaljan tehnički pregled, ali će biti korišćeni bez upotrebne dozvole, već će biti izdato posebno rešenje za korišćenje i upotrebu.

Dakle, objekti za EXPO neće imati klasične upotrebne dozvole, već će moći da se koriste na osnovu posebnog rešenja, ali tek nakon detaljnog tehničkog pregleda od strane posebne Komisije.

Većina objekata će, takođe, imati dva tehnička pregleda – jedan pre, a drugi posle izložbe.

Pojasnila je i da će paviljoni za učesnike biti privremeni i da će dobiti privremene dozvole i biće uklonjeni nakon završetka EXPO-a.

Dalje, društvo posebne namene, koje osniva država, dobiće šira ovlašćenja – ne samo za građenje, već i za upravljanje delovima EXPO kompleksa, uključujući zakup i korišćenje objekata.

Ona je objasnila i da je kompleks EXPO definisan kao posebna funkcionalna celina, kojom može upravljati privredno društvo na osnovu ugovora, u kojem će biti definisano vreme trajanja i uslovi korišćenja.

Biće moguće davanje prostora u zakup ili korišćenje, kao i angažovanje trećih lica za održavanje i usluge unutar kompleksa.

Savičić je naglasila i da objekti mogu biti pušteni u rad i priključeni na infrastrukturu čim Komisija da pozitivan tehnički izveštaj da ispunjavaju osnovne zahteve, ali najviše na 24 meseca.

Kazala je i da privremena građevinska dozvola za paviljone ne zahteva sve uobičajene papire, kao što su lokacijski uslovi, i može se dobiti čim se dobije dozvola za veći objekat u kojem se paviljon nalazi.

Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas objašnjava da, prema pravnim principima, leks specijalis kao poseban zakon ima primat nad leks generalisom, odnosno opštim zakonom, ali u specifičnim i tačno određenim situacijama.

„U kontekstu EXPO projekta u Srbiji, ovaj princip je primenjen kroz donošenje posebnog zakona koji redefiniše propise iz Zakona o planiranju i izgradnji za potrebe izvođenja radova na EXPO. Odnosno, ukratko, leks specijalis uvodi primat nezakonitih postupaka nad zakonom“, upozorava on.

Dašić objašnjava Zakon o izvođenju radova za „EXPO 2027“ isključuje primenu dela Zakona o planiranju i izgradnji, posebno procedure za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, kao i usaglašenost sa detaljnim planovima.

„Projekti ne moraju da se uklapaju u postojeće planove, već se donose posebni prostorni planovi za EXPO“, naglašava naš sagovornik.

Kako dodaje, ovim se isključuje i lokalna vlast iz odlučivanja, jer se primenjuju ubrzani i pojednostavljeni postupci.

„Građevinske dozvole izdaje Vlada Srbije, preko Ministarstva građevinarstva, bez obaveze konsultacija sa lokalnim organima. Čak i lokacijski uslovi se utvrđuju posebnim aktima Vlade, bez učešća gradova i opština“, ukazuje Dašić.

Dodatno, kako kaže, proširuje se opseg primene takozvane opcije puštanja u „probni rad“, a postojeći način izdavanja Upotrebne dozvole se zamenjuje “pozitivnim mišljenjem Komisije“.

„Zaštita životne sredine i procedure izrade procena uticaja na životnu sredinu se ne ukidaju, ali se sprovode u skraćenom roku, suprotno postojećim zakonima“, navodi on.

Najveći problem ovog zakona je, kako kaže, njegova neodređenost.

„Može se primeniti na bilo koji infrastrukturni projekat na teritoriji Srbije, za koji Vlada odluči da su povezani sa izgradnjom ‘EXPO 2027′“, upozorava Dašić.

“Dobra vest” je, kako navodi, da ovaj posebni režim prestaje 31. decembra 2028. godine, nakon završetka EXPO-a, posle čega se izgradnja infrastrukturnih projekata vraća pod opšte propise.

„A šta će ostati od nas i Srbije posle tog datuma? Zavisi samo od nas“, poručuje Dašić.

Kako naš sagovornik sumira, niko neće biti kriv za propuste.

„Svako sledeće rušenje novoizgrađenih objekata, loše funkcionisanje puteva ili pruga, kao i neograničena mogućnost popravke svega novoizgrađenog, biće u potpunosti u skladu sa zakonom i neće biti odgovornih“, zaključuje Dašić.

Suspendovan i Zakon o javnim nabavkama

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija (TS) za Danas navodi da je zakon o EXPO, kao i svaki drugi takav „zakon“, sporan zato što uopšte postoji.

„Zakoni su norme koje treba da se primenjuju na neograničeni broj budućih situacija, a ne na jedan projekat. U skladu sa tim, predlagač, odnosno Vlada, duguje građanima odgovor zbog čega su neka pravila, recimo o urbanizmu, eksproprijaciji, javnim nabavkama… dobra i potrebna za sve druge projekte, a nisu potrebna za ovaj“, ukazuje on.

Još bitnije je, kako naglašava, objasniti koji sve rizici usled toga nastaju.

„Vlada ništa od toga nije uradila, ni kada je usvojen osnovni zakon o EXPO, ni kada su predlagane njegove izmene“, podseća Nenadić.

Za TS je, prema njegovim rečima, najspornije to što je ukinuta primena Zakona o javnim nabavkama i što su umesto toga uredbom uvedena pravila koja ne pružaju efikasnu pravnu zaštitu u slučajevima kada se posumnja da je nabavka nameštena.

„Ustavni sud još nije odlučio po inicijativi Transparentnosti za ukidanje te odredbe, a u međuvremenu su EXPO preduzeća ugovorila poslovi vredne čak 300 miliona evra po tom izuzetku. Još više poslova je direktno ugovoreno bez tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma“, upozorava Nenadić.

On podseća da je njihov predstavnik na javnoj raspravi otvorio pitanje obnove fasada po Srbiji, koje se usput reguliše ovim izmenama posebnog zakona.

„Prema odgovoru predstanice Ministarstva finansija, te nabavke će sprovoditi opštine, a makar delom će ih plaćati država, ali je i dalje nedovoljno jasno kako će se taj novac raspodeljivati, i još važnije, o kojoj sumi novca je uopšte reč“, naglašava Nenadić.