3
Evropska centralna banka posle pet godina smanjila je ključne kamatne stope, koje direktno utiču na rate.
Ekonomski stručnjak Vladimir Vasić smatra da je to „dobar signal“.
„Kao vetar u leđa. Dugo smo slušali o inflaciji, podizanju cena, referentnim kamatnim stopama… Onaj ko nije znao kakva je uloga Evropske centralne banke, poslednjih godina sigurno je upućen. Mislim da je ovo dobar trend. ECB je najavila pre tri meseca da bi u junu moglo da dođe do smanjenja prvi put nakon nekog vremena, to se dogodilo, 0,25 poena. Dobar je to trend, nama je svima to signal da se politika stezanja kaiša zaustavila“, kaže za N1.
Ističe da je u EU inflacija oko 2,2 odsto.
„Imaju pad privredne aktivnosti, kada stežete kaiš, kada se odričete potrošnje, usporavate privrednu aktivnost. Na ovaj način građani i privreda će dobiti vetar u leđa da se okuraže, postanu bolji potrošači“, kaže on i dodaje da se „polako izlazi iz krize“.
Ipak, kaže da je „reakcija postepena“.
„Očekujemo da će do kraja godine ECB intervenisati i smanjiti kamatnu stopu. Uvek može da se desi neka varnica, koja može ovo što se stabilizovalo da poremeti. Mi ekonomisti, bankari, očekujemo da bi početkom sledeće godine mi kao građani mogli da očekujemo smanjenje“, kaže on.
Ovo se, precizira, ne odnosi na kredite u dinarima – keš i kredite za refinansiranje.
„Oni čekaju, naša banka ima svoju referentnu stopu, ona je 6,5 nije menjana. Imamo privrednu aktivnost koja je 3,5 odsto, u odnosu na EU gde je 0,6. Nije se stekao uslov kod nas, postoji to tinjanje inflacije, ako biste popustili kaiš, produžili biste period vraćanja inflacije u ona tri odsto“, kaže.
Misli da NBS neće učiniti taj korak pre septembra, oktobra.
PROČITAJTE JOŠ
„Kao građani, s jedne strane volimo i da štedimo i da trošimo, što je za ekonomiju idealna situacija. Postoji balans. Volimo gotovinske kredite, imali smo stope rasta kreditne aktivnosti preko devet odsto, u proseku, to govori da smo imali zamajac rasta, kada rastete imate više potrebu za ljudstvom, za kapitalom“, kaže.
Prema njegovim rečima, „48 odsto od svih kredita je gotovina“.
„Nije to tipično samo za Srbiju, čitava regija je takva, možda malo manje u EU. Dva odsto potrošački i 50 stambeni“, navodi.
Objašnjava da je Euribor „direktna posledica referentne kamatne stope ECB“.
„Kada uzimate kredit, imate cenu novca, unutra je Euribor od koga zavisi vaša cena novca, zarada banke, kada se spušta, osećamo tako što se smanjuje rata. Trend je dobar za one koji žele da uzmu kredite, treba da očekuju da će cena novca biti povoljnija, već u sledećoj godini prvi ili drugi kvartal, ako razmišljate o kupovini stana, razmišljajte da ćete imati nižu kamatnu stopu“, kaže on.
