Odlukom da se moratorijum na osnovne životne namirnice dodatno produži do 10. maja 2022. godine – mesec dana posle aprilskih izbora – vlast pokušava da obuzda inflaciju koja je ozbiljno pogodila Srbiju, ali i u predizborne svrhe.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić, najavila je zamrzavanje cene osnovnih namirinica koje će stupiti na snagu 8. februara, a trajaće 90 dana. Ova odluka zvanično je doneta 28. januara, a njenim usvajanjem zabranjuje se da cene šećera, brašna tip 400 i 500, dugotrajnog mleka od 2,8 odsto masnoće, svinjskog buta i jestivog ulja pređu nivo koji su imale 15. novembra 2021. godine.
Ekonomisti Goran Radosavljević i Ljubodrag Savić govorili su o ovoj odluci za „Novu“ i istakli određene razloge za donošenje ovakve uredbe, ali i otkrili šta možemo da očekujemo po prestanku važenja ove uredbe. Iako Matić smatra da je ovakva mera doprinela stabilizaciji cena namirnica poput hleba, brašna i ulja, ekonomista Goran Radosavljavić se ne slaže.
„Kako vidimo prema rezultatima od prošle godine, rast cena hrane iznosio je 12 odsto, što je daleko iznad prosečne inflacije, što pokazuje da nije dovoljno zaustaviti rast cena četiri ili pet proizvoda, jer su cene ostalih proizvoda otišle u nebesa“, kaže Radosavljević, objašnjavajući da se sa donošenjem ove mere zakasnilo.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić, nešto je drugačijeg mišljenja.
„Zamrzavanjem cena postignut je neki rezultat, ali ne bih rekao onaj koji je očekivan“, objasnio je. Prema Radosavljevićevim rečima, kako se približavaju izbori, vlast nema nijedan drugi izbor osim da zamrzne cene pojedinih proizvoda.
„Desiće se ono što smo svi očekivali, zamrzavanje cena, ali to neće sprečiti rast inflacije. Za tih 90 dana država će zamrznuti i cene energenata, iako su one na svetskom tržištu značajno porasle“, objašnjava naš sagovornik, dodajući da je potpuno očekivana „eksplozija“ inflacije nakon izbora.
Savić ni u ovom slučaju nije potpuno saglasan sa kolegom.
„Po svoj prilici, oni koji su sada na vlasti će formirati buduću vladu, tako da taj argument otpada“, objasnio je, dodavši da je ovo zamrzavanje cena bilo očekivano jer, kako kaže, „inflacija ne može tako lako da se slomi“ i trenutno uzima maha ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu i on trenutno ne očekuje da će se situacija smiriti.
„Cena brodskog prevoza u svetu “skočila” je za 50 odsto, ali i cene različitih materijala: bakra, gvožđa i čelika“, kaže Savić, objasnivši da je Srbija potrošila više stotina miliona evra na uvoz električne energije.
Prema tome, ne utiču samo spoljni faktori na rast inflacije, već i nedostaci unutar države. Takođe, velike svetske sile su, usled pandemija izazvane korona virusom, počele da štampaju velike količine novca, a najavljuje se povećanje referentne kamatne stope u SAD. Prema Savićevim rečima, ovo neće ostati bez reakcije iz Evrope, te nije očekivano da se inflacija „smiri“.
I Radosavljević je uočio da su i pored zamrzavanja cena osnovnih namirnica, cene drugih proizvoda u porastu.
„Ponovo su poskupeli naftni derivati, kao i električna energija za privredu, ali i ostala hrana. Sada nam ostaje da vidimo kakva će biti januarska inflacija“, zaključio je Radosavljević.
Ipak, kako kaže za kraj, očekivano je da se u narednih šest meseci smanje inflatorni pritisci, pa se možda rast cena neće osetiti koliko mnogi očekuju. Savić je zaključio i da proizvođači namirnica čije su cene zamrznute mogu da nađu način za povećanje cena.
„Na primer, manje će se prodavati sveže meso, a više prerađevine popout ćevapa, i na taj način će proizvođači izbeći zamrzavanje cena“, zaključio je naš sagovornik.
BONUS VIDEO Milošević: Ograničavanje cena osnovnih životnih namirnica dovešće do nestašica
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare