Vlade nekoliko zemalja regiona odlučile su krajem prošle godine da zamrznu cene osnovih životnih namirnica, usled sve većeg povećanja cena na svetskom tržištu. Ipak, početak 2022. u nekim zemljama doneo je i poskupljenja, pa je od 10. januara hleb u Crnoj Gori skuplji čak 30 odsto. Slovenija je šampion kada je visina cena namirnica u pitanju, ali i kada je reč o visini plata.
Slovenija je, pored cena, balkanski lider i kada je reč o prosečnim platama. Stanovnici ove članice Evropske unije mesečno primaju u proseku 1.210 evra, odnosno 142.000 dinara.
Kupovina osnovnih životnih namirnica ne predstavlja veliki udarac na budžete Slovenaca, iako je cena ulja najviša upravo u Sloveniji i iznosi oko 2 evra (230 dinara). Pored toga, za kilogram brašna neophodno je izdvojiti 1,27 evra (149 dinara), za litar mleka 1,2 (142 dinara), dok cene hleba i kilograma šećera iznose oko 1,1 evro (124 dinara) i 90 centi (106 dinara).
Vlada Crne Gore u decembru prethodne godine ograničila je cenu brašna, koja u proseku iznosi 76 centi (89 dinara) po kilogramu, ali je zato prosečna cena ulja jedna od najviših u regionu i iznosi 1,49 evra (175 dinara). Međutim, grupacija proizvođača pekarskih proizvoda pri Privrednoj komori Crne Gore odlučila je da posle praznika poveća cene osnovne vrste hleba.
Crnogorsko Ministarstvo ekonomskog razvoja saopštilo je krajem decembra da predlaže slobodno formiranje cena belog hleba počevši od 1. januara 2022. godine, što znači da julska uredba o ograničavanju cena više nije na snazi. Prosečna cena hleba od 10. januara iznosi oko 65 centi, odnosno 76 dinara, u odnosu na 50 centi koliko je koštala ranije.
Ovo poskupljenje, iako drastično za stanovnike Crne Gore, ne može se porediti sa cenama hleba u Hrvatskoj, koje su znatno više.
U Bosni i Hercegovini, državi koja ima najlošiju ekonomiju u regionu, delom zbog niskih primanja, delom zbog nestabilne političke situacije, cene životnih namirnica su na nivou ostalih zemalja regiona.
Iako prosečna plata u BiH iznosi 501 evra, odnosno 58.911 dinara, građani za ulje, brašno i šećer moraju da izdvoje 3,10 KM (185 dinara), 2 KM (120 dinara) i 1,60 KM (96 dinara), što se ne razlikuje preterano od Srbije i Hrvatske, čiji građani imaju znatno viša mesečna primanja.
Sa prosečnom platom od 947 evra, ili 111.000 dinara, cene namirnica u Hrvatskoj se nisu mnogo menjale prethodnih godina. Ulje je, kao i u ostalim zemljama, najskuplja životna namirnica i košta 11,99 kuna (197 dinara). Pored toga, najskuplji su litar mleka i kilogram šećera, za koje Hrvati moraju da izvoje 9 kuna (142 dinara), odnosno 6,5 kuna (102 dinara).
Imajući u vidu prosečne zarade i potrošačke mogućnosti građana Hrvatske, cene hleba i brašna nisu veliki izdatak za većinu Hrvata.
Severna Makedonija, uprkos najnižim primanjima, ima jednu od najviših cena ulja i mleka. Iako je Vlada premijera Zorana Zaeva, koji je nedavno podneo ostavku na tu funkciju, u decembru prošle godine ograničila cene gotovo svih životnih namirnica, posledice tržišnih poremećaja još uvek nisu sanirane.
Zamrznute su cene hleba, šećera, brašna, suncokretovog ulja, dugotrajnog mleka masnoće od 2,8 odsto, 3,2 odsto i 3,5 odsto, svežeg mesa i suhomesnatih proizvoda, sira i švapskog sira.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Ova odluka ima za cilj sprečavanje daljih poremećaja na tržištu i otklanjanje štetnih posledica tržišnog poremećaja u snadbevanju stanovništva osnovnim prehrambenim proizvodima“, navodi se u Odluci koju je prenelo Ministarstvo ekonomije Severne Makedonije.
Ta odluka je doneta na predlog Ministarstva ekonomije, čime su isključene cene na privremenim popustima koje su važile 1. decembra 2021. godine.
Usled sve teže finansijske situacije, na dugačku listu proizvoda čije su cene zamrznute, dodati su pirinač, jaja i testenina. Ograničenje cena u Severnoj Makedoniji važi do 31. januara 2022. godine.
Pored Severne Makedonije, i Vlada Srbije je u novembru prošle godine ograničila visinu cena osnovnih životnih namirnica. Kako se navodi u saopštenju Vlade, ova odluka se odnosi na šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso-but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti.
Odlukom, koja će biti primenjivana u trajanju od 60 dana, predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci.
BONUS VIDEO (Ne)ugovoreno poskupljanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar