2
Srbija duguje više od 35 milijardi evra – takvo je bilo stanje javnog duga na kraju avgusta, kada je objavljen poslednji izveštaj. Iako Srbija spada u srednje zadužene zemlje, problem su previsoke kamate po kojima se zadužujemo, a koje su više nego u većini evropskih država. U sledećoj godini zaduživaćemo se po još nepovoljnijim uslovima, a razlog za to je što Srbija nije baš ekonomski tigar – već država sa većim rizikom, pa ni oni koji nam daju kredite nisu baš "popustljivi" kada su u pitanju uslovi po kojima nam pozajmljuju novac.
Ocena Predloga budžeta koju tradicionalno objavljuje Fiskalni savet, pokazuje da zaduženost Srbije nije drastično veća nego u državama centralne i istočne Evrope, pa čak i na nivou čitavog kontinenta, država spada u srednje zadužene države. Iako bi ovo trebalo da bude dobra vest, postoji problem. Naime, kamate po kojima se zadužujemo više su nego u većini evropskih država.
Srbija, dakle, pripada grupi država koje plaćaju, u proseku, najviše kamate. Drugim rečima, iako prema analizi Fiskalnog saveta javni dug Srbije nije previsok, njegovo servisiranje izuzetno je skupo.
Prosečna kamatna stopa po kojoj se Srbija zaduživala u 2022. godini iznosi tri odsto.
Prosečna kamatna stopa u Evropskoj uniji manja je od dva odsto. Što se tiče država pojedinačno, Češka se zaduživala po nešto nepovoljnijim kamatama, a iznad Srbije na lestvici su i Italija, Poljska i Mađarska.
PROČITAJTE JOŠ
2
5
6
Mađarska je ujedno država koja se najskuplje zaduživala u prošloj godini. Naime, prosečna kamata na pozajmice je bila viša od četiri odsto.
Samo u 2024. godini biće potrebno oko 6,5 milijardi evra za finansiranje deficita i otplatu starog duga, a od toga će samo za otplatu postojećih dugova koji stižu na naplatu biti potrebno skoro 4,8 milijardi. Ipak, budžetom za narednu godinu, koji je ušao u skupštinsku proceduru, te će poslanici u toku aktuelne sednice odlučivati o njegovom usvajanju, predviđeno je drastično veće novo zaduživanje.
U pitanju je iznos od čak 9,3 milijardi evra.
Skoro petina javnog duga u narednoj godini finansiraće se po izuzetno nepovoljnim uslovima. Zapravo, još nepovoljnijim dosad. Dok je prosečna kamata stopa dosad iznosila oko tri odsto, Fiskalni savet upozorava na to da aktuelna kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu ukazuju na to da bi Srbija mogla da se zadužuje po kamatnim stopama od šest do sedam odsto – pri čemu se ove godine uzimani neki skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou od osam do devet odsto.
Istina je da su troškovi novih zaduživanja porasli za sve evropske države, ali i da Srbija i dalje ostaje u vrhu po novim, višim kamatama. Situaciju u kojoj država treba da pronađe način da se zaduži po što povoljnijim uslovima dodatno komplikuje činjenica da su krediti mnogih međunarodnih investicija poskupeli, jer su njihove kamate često varijabilne, uz to vezane za euribor, koji je u proteklih godinu dana konstatno rastao.
Na osnovu svega ovoga, postavlja se sasvim logično pitanje – zbog čega Srbija plaća više kamate?
Ekonomista dr Danilo Šuković za “Novu” kaže da je odgovor na ovo pitanje u suštini veoma jednostavan. U pitanju je činjenica da je Srbija zemlja sa većim rizikom od većine evropskih država, a samim tim su veće i kamatne stope po kojima nam se odobravaju krediti.
“Da smo mi neki tigar, kako to neki vole da kažu, onda bismo imali i povoljnije uslove zaduživanja”, kaže dr Šuković.
Naš sagovornik objašnjava da taj rizik čini naša zaduženost, neefikasna privreda, visoka inflacija, slab izvoz i ostali ekonomski parametri.
“Ako ja vama hoću da dam kredit i siguran sam da ćete pravovremeno vratiti dug, onda ću vam dati kamatu od dva odsto, ali ako nisam tako siguran, onda će ta kamata da bude tri odsto. Tako je jednostavno”, zaključuje Šuković.
Prema avgustovskom izveštaju, najveći deo javnog duga vezan je za evroobveznice, a potom i dugoročne državne hartije.
Dužni smo i stranim vladama, poslovnim bankama, kineskoj banci, MMF-u, međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci i tako dalje.
BONUS VIDEO Koliko ćemo se zadužiti govori i činjenica da je Orlić skoro tri minuta čitao te predloge zakona, a žurio je