Od oktobra nas čeka talas poskupljenja, a osetiće ga svi koji voze automobile, piju kafu, puše cigarete, koriste struju - dakle, svi. Akcize na neke od ključnih proizvoda skaču za osam odsto, a taj novi namet je zapravo pokušaj države da napuni budžet koji je ispražnjen, između ostalog, zbog novca koji vlast deli "šakom i kapom" različitim kategorijama stanovništva, ali i zbog povećanja penzija van zakonski propisanih rokova.
Gotovo da ne prođe dan, a da građani Srbije ne pročitaju vest o novom poskupljenju ili ne vide nove cene na rafovima, koje su skoro uvek više od prethodnih.
Dok su potrošači razmišljali o tome da li će sledeći put kada odu u nabavku moći da kupe pola ili ceo kilogram svinjskog mesa, vladajuća većina u Skupštini Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o akcizama, što znači da će od 1. oktobra ovaj namet za naftne derivate, duvanske prerađevine, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, alkoholna pića i kafu, porasti za osam odsto.
Ekonomista dr Ljubomir Madžar kaže za “Novu” da ne zna zašto je akciza uvećana baš sada, posebno imajući u vidu da se za, primera radi, cigarete, akciza povećava dva puta godišnje, početkom i polovinom godine, ali nikada u oktobru.
Dakle, u tom slučaju, akcize su povećane mimo standardnih termina.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, dr Madžar u tome vidi jedno rešenje, koje predstavnici vlasti sigurno neće navesti kao razlog za povećanje nameta.
“Meni ovo povećanje deluje kao kompenzatorna mera za lude odluke o novcu koje vlast daje na povećanje penzija mimo propisa, o novcu koji se daje mladima, deci, starima i svima koji su dobili neku vrstu jednokratne pomoći. Sva ta davanja novca moraju da se loše odraze na državni budžet”, objašnjava sagovornik našeg lista.
Situacija sa akcizama u Srbiji standardno je nesrećna, smatra ekonomista i konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević.
“Normalno bi bilo da se povećanje dažbina razmatra pre nego što se zvanično usvoji budžet, a to se nije desilo”, kaže dr Kovačević, ukazujući na to da bi poslanici uskoro trebalo da diskutuju o rebalansu budžeta za tekuću godinu.
On izražava veliku sumnju da se odstupa od standardnih pravila zbog izbora, jer se, kako kaže, obećavaju isplate kojih nema u budžetu.
Da rupe u budžetu postoje i konstantno rastu kaže i ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić.
“Kada ministar Siniša Mali kaže da ‘ima novca u budžetu za povećanje plata i penzija’, građani moraju da znaju da ga ima samo zato što će oni od jeseni plaćati skuplje gorivo, kafu, pivo, vino i cigarete, pošto je planirani prihod od povećanja akciza 30 milijardi dinara, a ukupan trošak za pomoć majkama od 10.000 i panirano povećanje penzija i plata u prosveti i zdravstvu je trošak od 23 milijarde. To istovremeno znači i da nismo ništa uštedeli ni zaradili, već će građani platiti kroz novo povećanje nameta za sve predložene mere vlasti.
Nikezić kaže da rupa u budžetu raste i zbog dramatičnog pada prihoda od PDV-a, inače najznačajnijeg budžetskog prihoda, koji smo u julu naplatili 70 milijardi dinara, što je pet milijardi manje nego prošle godine, a treba imati u vidu da u tih 70 milijardi ulazi i dvocifrena inflacija.
Nikezić objašnjava da to u suštini znači da smo u jednom mesecu “izgubili” 15 milijardi dinara prihoda od PDV-a, a od početka godine čak 60 milijardi.
“Konačno, pošto je prihod od PDV-a jedan od najboljih indikatora potrošnje stanovništva, samim tim je i jasno koliko je inflacija obezvredila primanja građana i standard života”, kaže Nikezić za “Novu”.
A na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da će prihodi od, između ostalog, akciza, platiti jednokratnu pomoć koju vlast deli, a ovo će uticati i na povećanje infalcije.
To što je državna kasa “oštećena” zbog silnih jednokratnih pomoći znači da vlast mora da nađe način da je popuni. Upravo tome služe različiti državni nameti, pa i akciza.
A jasno je da će rupe u budžetu popuniti građani. Naime, sasvim je očekivano da akcizni proizvodi poskupe.
Tako će, prema rečima Milana Kovačevića, inflacija neminovno da poraste.
“Umesto konzistentnog koncepta koji bi pomogao slabljenju inflacije, mi imamo nerad i konstantne nove ideje vlasti o novim projektima i ulaganjima”, navodi Kovačević, a isto smatra i Nikezić.
“Povećanje akcize će neuporedivo više uticati na rast inflacije, nego što će aktuelna akcija ‘bolja cena’ uticati na njeno smanjenje, pošto će se rast troškova goriva i transporta ugraditi u cene gotovo svih proizvoda. Kada tome dodamo i negativan uticaj najavljenih povećana cena struje od osam odsto i gasa od 10 odsto, onda je jasno zašto je inflacija u Srbiji danas 11,5 odsto, u ratom razorenoj Ukrajini 8,6, a u evro zoni 5,2”, kaže Nikezić za “Novu”.
Iako je jasno da se nastale rupe u budžetu nekako moraju popuniti, Madžar ističe da za to postoje dva načina.
“Prvi način je da država smanji neke izdatke, a drugi da uvede nove ili poveća postojeće poreze. A naša vlast ne voli baš da kreše izdatke, jer se tako gube politički poeni, pogotovo pred izbore. Lakše im je ovako, da povećaju namete”, kaže naš sagovrnik.
Madžar ističe da akciznu robu ljudi kupuju ređe nego hranu, osnovne životne namirnice. Tako bi možda negativno na rejting uticalo da poskupi hleb, ali kafa i alkohol neće mnogo uzdrmati stabilnost koju vladajuća partija želi da ima pred sasvim izvesne izbore.
Najbolji primer za to su snižene cene osnovnih životnih namirnica, koje će koštati manje do kraja godina, a koje građani češće kupuju nego kafu.
“Sa tačke gledišta vlasti, bolje im je da povećaju ove akcize, nego porez na prehrambene proizvode”, zaključuje Madžar.
Kovačević ipak ističe da je važno da država unapred razmišlja, a ne da popunjava rupe u budžetu kada već nastane problem.
Prema rečima našeg sagovrnika, vlast mora da shvati šta su prioriteti.
“Pre bilo kakvih ulaganja u velike projekte, prioritet mora da bude smanjivanje inflacije, pogotovo jer mi imamo slabašan privredni rast. I dalje smo u riziku od stagflacije, što je situacija u kojoj je inflacija visoka, a privredni rast stagnira”, upozorava za kraj Kovačević.
Nikezić takođe dodaje da, pored smanjenja korupcije u javnim nabavkama i instrastrukturnim projektima, država može da uveća prihode kroz uvpđenje poreza na ejstraprofit za sve one koji su se neopravdano obogatili tokom prethodne dve godine, pre svega na tržištu energenata, hrane, eksloatacije prirodnih resursa i u bankarskom sektoru.
“Podsetiću da, od svih evropskih naftnih kompanija, jedino NIS ne plaća porez na ekstraprofit, iako eksploatiše srpska naftna polja, naplaćuje najvišu cenu goriva u regionu i ostvario je ogroman rast profita u prošloj godini, od 349 odsto ili više od 600 miliona evra. Nažalost, država svesno izbegava da smanji troškove i uvede porez na ekstraprofit, zbog čega smo prinuđeni da se dodatno zadužujemo kako bismo zakrpili rupu u budžetu, što za posledicu ima rast javnog duga sa 15 na 35 milijardi evra u poslednjih 11 godina”, kaže Nikezić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare