1
Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk ocenio je za N1 da su proteklu, 2021. godinu obeležili inflacija i mnogobrojne afere vlasti. On se, govoreći o "Beogradu na vodi", zapitao ko će da plati spektakularni doček Nove godine, jer je prema finansijskim pokazateljima, ovaj projekat u gubicima.
On je istakao da je za njega inflacija neočekivano obeležila 2021. godinu.
„To je obeležilo ceo svet, ne samo Srbiju. Sve razvijene zemlje sveta posle 20, 30 godina imaju najveći rast cena. Već se naviklo da se živi sa niskom inflacijom, od dva do tri odsto, čak smo se i mi u Srbiji navikli. A godinu smo završili sa rastom od devet odsto. To je problem i sa kojim ulazimo u 2022. godinu. Iako centralni bankari širom sveta misle da je to samo privremeno, nisam u to baš siguran“, kaže Ćulibrk.
Dodaje i da je prošlu godinu obeležila pandemija kovida, ali napominje da mu izgleda kao da smo se na nju već navikli.
„Početkom 2020. godine niko nije verovao da će to toliko dugo da traje, naročito kada su pronađene prve vakcine. Mislilo se da to lagano prolazi, ali – ne prolazi. Izgubljeni ljudski životi su najveća nevolja koja nas je sve zadesila, ali imamo i ekonomske posledice. Imamo potpuno poremećene lance snabdevanja, kao kašnjenja finalnih proizvoda zato što nema dovoljno delova“, navodi on.
Zbog svega toga, ocenjuje da poodavno i ekonomskom smislu nismo imali gori početak godine nego sada.
Govoreći o reakciji čitalaca NIN-a na tekstove, Ćulibrk smatra da je čitava godina protekla u svojevrsnom buđenju ekološke svesti kod publike.
„Džaba rastu penzije i BDP, ako ćete doći u situaciju da nemate čist vazduh, čistu vodu i čistu zemlju, i ako je sve oko vas zagađeno“, napominje glavni urednik NIN-a.
Ćulibrk je naveo da je pre određenog vremena reč godine bila „fake news“, dok su sada mediji puni lažnih vesti.
„Samo jedan nedavni pregled Saveta za štampu za jedan od kvartala je pokazao da svaki dan imamo u ‘mejstrim’ medijima skoro 30 lažnih vesti. Tako da se to odomaćilo. Ali, ako je to bila pre tri ili četiri godine reč godine, mi to danas ne znamo šta bi to bila. Da li bi to bila energetska kriza, da li je to kovid ili je to inflacija“, ocenjuje sagovornik N1.
On je podsetio da su prošle godine našu zemlju obeležile i mnogobrojne afere, odnosno, „da smo svake nedelje imali po jednu“.
„Bavili smo se trgovinom oružja i umešanošću vrha vlasti u nelegalne poslove koji su na kolena bacili namensku industriju… Pojavili su se i neki krupni biznismeni, koji su jako bliski vlastima, i koji dobijaju velike i ključne ugovore. Na kraju krajeva, videli smo i privatizacije nekih instituta, u kojima na prvu loptu vidite sukob interesa… Kada pogledate, svaki dan je bila neka nova tema i neka nova priča. Ali, ne možete da je ispričate do kraja, zato što vlast uporno odbija da odgovori na sva škakljiva pitanja i da vam dostavi podatke“, kazao je Ćulibrk.
Ljudi počeli da misle svojom glavom
Kako navodi, kada nema transparentnosti, uvek postoji neka sumnja, kao i da ga je iskustvo naučilo da „kada postoji neka sumnja u posao vlasti – tu uvek nisu čista posla“.
Govoreći o finansijskoj krizi, on opisuje da je to lako objašnjivo, jer svaki građanin može da pogleda u svoj novčanik i da vidi o čemu se tu radi.
Odgovarajući na pitanje da li postoji nešto što se pozitivno dogodilo prošle godine, odgovara: „Ima, to što su ljudi počeli da misle svojom glavom. Oslobodili su se straha, jer da nisu, ostao bi nam Zakon o eksproprijaciji, i mi bi već u januaru gledali kako iseljavaju neke ljude, zato što je po tom zakonu država mogla na osnovu međudržavnog ugovora da proglasi koji god projekat od nacionalnog značaja“.
On je podsetio da je i „Beograd na vodi“ dobio epitet projekta od nacionalnog značaja i zapitao da li od njega koristi nešto građani Vranja, Pirota ili Beograda.
„Taj projekat, za koji je rečeno da će u njega biti uloženo do kraja 2021. godine tri milijarde evra budžetu srbije nije doneo nijedan jedini dinar. pa šta je tu od nacionalnog značaja“, zapitao je Ćulibrk.
Konstatuje da je po finasijskim rezultatima za 2020. godinu, „Beograd na vodi“ bio u gubicima, kao i da nije platio porez na dobit, jer dobiti nije bilo.
„Šta je tu bilo od nacionalnog značaja, osim što je neko uzeo veliki novac prodajući te stanove. Tamo je organizovan i specijalni doček Nove godine, a pitanje je ko će to plati. Ko će da plati onu skupu rasvetu i reflektore“, upitao je Ćulibrk.
On je zaključio da je nakon pobune građana povučen jedan loš zakon, a da je drugi je izmenjen.
„Možda je to nagoveštaj da građani ako pokažu dovoljno svesti i ako budu dovoljno uporni, mogu da spreče donošenje još loših zakona. A mi smo svedoci da se loši zakoni donose. Ovde se zakoni donose da bi se kralo po zakonu i da ne bi mogli da odgovarate. ovde se donose loši zakoni u kojima je korupcija ugrađena kao deo, i zato je važno da se spreče da se donose takvi zakoni“, naglasio je Ćulibrk.
BONUS VIDEO: Vatromet Beograd na vodi
