"Milenijum tim", kompanija bliska SNS, koja od države dobija mnogobrojne unosne poslove, zvanično je dostavila ponudu za kupovinu Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Time je potvrđeno pisanje „Nove“ da je ta firma viđena za novog vlasnika. Ono što se u međuvremenu otkrilo je da su sa "Milenijum timom" u proces privatizacije ušli i direktori Instituta „Černi“ i to sa zajedničkom ponudom.
Samo nekoliko sati pre nego što su juče u Ministarstvu privrede otvorene ponude za kupovinu Instituta „Jaroslav Černi“, zaposleni u Institutu su dobili dopis koji su potpisala sedmorica rukovodilaca „Černog“. Zaposleni su u najmanju ruku bili zatečeni i iznenađeni informacijom koju su dobili.
Naime, u dopisu do kojeg je došao list „Nova“, osim informacija o pripremama i objavi javnog poziva za prodaju „Jaroslava Černog“, direktori su obavestili zaposlene da su postigli dogovor sa „Milenijum timom“ o zajedničkoj ponudi za kupovinu Instituta.
Objasnili su da znaju da se više firmi javilo na javni poziv, ali da se jedino „Milenijum tim“ obratio rukovodstvu Instituta. Ponudu su im izneli u drugoj polovini oktobra ove godine.
„Milenijum tim je ponudio rukovodstvu Instituta zajedničko učešće u privatizaciji, odnosno formiranje konzorcijuma pravnog lica (’Milenijum tim’) i fizičkih lica (generalni
direktor i izvršni direktori), pri čemu bi fizička lica učestvovala sa ukupno 30 odsto u zajedničkom konzorcijumu“, navodi se u dopisu.
To znači da će sadašnje rukovodstvo, sedmorica direktora, imati udeo u kompaniji ukoliko ponuda konzorcijuma bude prihvaćena.
Potpisnici dopisa i ujedno ljudi koji su ušli u posao sa „Milenijum timom“ su aktuelni generalni direktor Instituta Dejan Divac i izvršni direktori Dušan Đurić, Dejan Vučković, Nikola Milivojević, Goran Nikolić, Miodrag Popović i Mile Božić.
Direktori su, između ostalog, napisali i zašto ranije nisu informisali zaposlene o dogovoru sa „Milenijum timom“.
„Nadamo se vašem razumevanju što nismo bili u mogućnosti da vas ranije obavestimo o formiranju konzorcijuma, zbog određenih ograničenja o poverljivosti informacija tokom procesa privatizacije, koje su važile sve do dana kada su predate ponude Ministarstvu privrede (što je propisano tenderskom dokumentacijom)“, nevedeno je u dopisu.
Kako je „Nova“ ranije pisala, predstavnici „Milenijum tima“, firme bliske SNS, koja dobija vredne i mnogobrojne poslove od države, sve vreme se u javnosti spominje kao sigurni kupac.
U jednom trenutku su odgovarajući na pitanja „Nove“ naveli da nisu slali pisma zainteresovanosti za kupovinu i da to neće ni uraditi. Iz toga se pogrešno tumačilo da su odustali od kupovine.
Oni nisu slali pisma, ali jesu ponudu za privatizaciju. Takođe, kako je pisala „Nova“, predstavnici „Milenijum tima“ su mesecima dolazili u Institut i sa rukovodstvom pripremali dokumentaciju.
A upravo ta činjenica može da bude sporna.
Naime, javni poziv za prodaju „Černog“ raspisan je 1. oktobra. Sredinom meseca predstavnici „Milenijum tima“ su dali ponudu direktorima „Černog“. I to je jedina firma sa kojom je rukovodstvo Instituta vodoprivrede razgovaralo.
Nemanja Nenadić, iz „Transparentnost Srbije“, navodi da u ovom slučaju može da bude sporno pre svega pitanje koliko je subjekt privatizacije Institut „Jaroslav Černi“, učestvovao u pripremi prodaje. „To bi bilo sporno. Da li je sam Institut učestvovao u pripremi informacija koje se sastavljaju i daju kupcima na raspolaganje. Ne znamo da li su neke insajderske informacije bile dostupne konzorcijumu na čijem čelu je ’Milenijum tim’, a drugima nisu“, kaže Nenadić za „Novu“.
On dodaje da se zbog toga konkurencija, odnosno svi oni koji su se javili na javni poziv, može žaliti.
Prema saznanjima N1, pored „Milenijum tima“, ponudu za kupovinu Instituta dostavila je i firma „Bauwesen“ iz Lazarevca. Početna cena za privatizaciju „Černog“ je 2,58 miliona evra.
Kako je „Nova“ pisala, prodaja Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ sporna je iz više razloga. Osim što u njemu radi blizi 300 ljudi, od kojih je 17 doktora nauka, ovaj institut ostvaruje i dobit, te ne postoji opravdanje za prodaju.
To znači gubitak nezavisnosti i objektivnosti. Na taj način bi se ubrzalo izdavanje dozvola i omogućila gradnja naselja i metroa u blizini vodoizvorišta na Makiškom polju.
U igri je i veliki novac. Naime, Institut će sigurno raditi studije i projekte na trasi kojom bi trebalo da prolazi budući metro. Vrednost te investicije je šest milijardi evra.
Bonus video: U čemu je javni interes prodaje Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar