Preduzeće Beograd na vodi saopštilo je danas da će iz dobiti u 2022. godini u iznosu 56,4 miliona evra isplatiti dividende u vrednosti 10 miliona evra.
Deo dividendi biće uplaćen u budžet Srbije, ali nije naveden iznos, dok će preostali deo neto dobiti biti uložen u dalji razvoj projekta izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa „Beograd na vodi“.
U saopštenju se ističe da je prošla godina, u kojoj su prihodi bili 269,6 miliona evra – „najuspešnija u dosadašnjem poslovanju kompanije“ čiji su vlasnici država Srbija sa udelom od 32 odsto i preduzeće Belgrade Waterfront Capital Investment iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koje ima 68 odsto vlasništva.
Preduzeće Beograd na vodi je u 2021. godini imalo prihode od 185 miliona evra i neto dobit 29,5 miliona evra, na osnovu čega su isplaćene dividende u vrednosti od 10 miliona evra, a trećina tog iznosa uplaćena je u državni budžet.
Projekat „Beograd na vodi“ jedan je od najkontroverznijih u novijoj istoriji glavnog grada.
Podsetimo, ugovor o zajedničkom ulaganju Vlade Srbije i kompanija „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“, čiji je vlasnik kompanija „Igl hils“ iz UAE, u projekat „Beograd na vodi“, potpisan je u aprilu 2015. godine.
Kamen temeljac za prve zgrade postavjen je u septembru iste godine, a ti objekti su otvoreni u julu 2018. kada su useljeni i prvi stanari.
Ugovorom je predviđeno da je Srbija vlasnik 32 odsto kapitala, dok je partner iz UAE vlasnik 68 odsto kapitala.
Takav dogovor, međutim, naišao je na oštre kritike u javnosti uz oceni da je on načinjen na štetu Republike Srbije. Državi je, naime, deo ostvarene dobiti uplaćen po prvi put tek u martu 2022. godine.
Opozicione stranke i stručna javnost isticali su i da se stambeno-poslovni kompleks ne može proglašavati za objekat od nacionalnog značaja.
Arhitekte i urbanisti naročito su zamerali to što, protivno Generalnom urbanističkom planu, za prostor Savskog amfiteatra nije bio raspisan međunarodni arhitektonski konkurs.
Najveće proteste izazvalo je, međutim, noćno rušenje u Savamali u aprilu 2016. godine, kada su, mimo svake procedure, bez ikakvih papira, srušeni ojekti u Hercegovačkoj ulici u Beograd, na prostoru koji je obuhvaćen prostornim planom za „Beograd na vodi“.
Privatni objekti u Savamali srušeni su u noći neposredno nakon parlamentarnih i lokalnih izbora koji su održani 24. aprila 2016, u vreme kada je Aleksandar Vučić bio premijer.
Kako je ujutru nakon rušenja ispričao čuvar jedne firme, objekte je sa zemljom sravnila grupa ljudi maskiranih „fantomkama“, opremljenih bagerima i palicama, koja ga je prethodno vezala.
Ovaj najvažniji očevidac je u međuvremenu preminuo.
Vučić je tada rekao da je rušenje izveo „kompletan idiot“, ukazujući na najviše gradske ograne. Kako je nedavno izjavio, zemera im što su to radili noću jer bi on „došao sa bagerom u po bela dana, da su ga pitali“.
Kažnjen je samo šef dežurne službe beogradske policije Goran Stamenković na pet meseci uslovno i to za nesavestan rad, odnosno nereagovanje, uprkos pozivima uznemirenih građana policiji da izađe na teren.
Prema dokumentaciji u koju je N1 imao uvid, Stamenkoviću je, čim mu je istekla uslovna kazna, legalizovana zgrada u Mirijevu.
Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je on taj koji je doneo odluku da se gradi Beograd na vodi i da se ruše protivpravno izgrađene udžerice, a da su „kompletni idioti“ oni koji ga nisu poslušali da je trebalo te „udžerice“ koje su bile na tom mestu sruše usred bela dana.
Opširnije o istoriji projekta „Beograd na vodi“, svim kontroverzama i kritikama koju su ga pratile, pogledajte u dokumentarnom filmu novinarke N1 Maje Nikolić „Beograd na vodi – privatni grad“.
BONUS VIDEO: Boško Obradović: Od kojih para se kupuju toliki stanovi u Srbiji, da li je policija nekada pitala nekog otkud ti para za stan u Beogradu na vodi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar