Podeli:
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Negativan uticaj epidemije koronavirusa na ekonomiju Srbije biće snažan, a prve analize pokazuju da bi pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. mogao da iznosi tri odsto, što će dovesti do gubitka više desetina hiljada radnih mesta i povećanja stope nezaposlenosti na 13 do 14 odsto na kraju godine, pokazala je analiza ekonomskog biltena Kvartalni monitor.

“Fiskalna politika takodje će biti pod snažnim uticajem krize. Očekujemo da fiskalni deficit u 2020. bude rekordno visok, izmedju sedam i osam odsto BDP-a, uz povećanje javnog duga sa oko 24 milijarde evra, na početku ove godine na oko 28 milijardi evra na kraju godine”, kazao je profesor Ekonomskog fakulteta i glavni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

Kako je objasnio, to bi bilo povećanje javnog duga sa 52 odsto BDP-a na više od 60 odsto BDP-a.

Arsić je naveo i da se očekuje i nagli zastoj priliva stranih direktnih investicija koje u ovoj godini neće moći da pokrivaju deficit tekućeg računa platnog bilansa, ali ni da doprinesu privrednom rastu u istoj meri kao ranije.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Očekujemo i da će pandemija uticati na smanjenje obima trgovine sa svetom i to pre svega u segmentu neegzistencijalnih proizvoda, ali će to uticati da se smanji naš deficit u trgovini sa svetom, kao i deficit u tekućem platnom bilansu”, kazao je on.

Podsetio je da je prethodnih godine deficit u tekućem platnom bilansu finansiran prilivom direktnih stranih investicija, kojih neće biti mnogo u toku godine, tako da će taj deficit sada morati da se u većoj meri nego ranije finansira zadušivanjem drževe u inostranstvu, a posledica toga biće značajan porast javnog duga.

U analizi Kvartalnog monitora je navedeno da će i Srbija u prvom udaru krize imati manji pad BDP-a od većine drugih evropskih zemalja, što je posledica manje ranjivosti domaće ekonomije zbog njene strukture, “a ne superiornije ekonomske politike”.

Milojko Arsić / Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Kako je objašnjeno, razlog zbog koga će siromašnije zemlje poput Srbije imati manji pad BDP-a je u tome što se njihove ekonomije u većoj meri oslanjaju na proizvodnju egzistencijalnih proizvoda poput hrane, kućne hemije, stanogradnje, za kojim tražnja u krizi nije značajno pala.

Ocenjeno je i da su mere Narodne banke Srbije, kao što su smanjenje REPO stope i povećanje dinarske likvidnosti kroz otkup dršavnih hartija od vrednosti i devizne likvidnosti kroz svop transakcije, bile adekvatne.

Istovremeno, smatraju da za najavljeni otkup korporativnih obveznica ne postoje monetarni razlozi, jer poslovne banke u svojim portfolijima poseduju  dovoljnu količinu državnih hartija od vrednosti čijom otkupom i prodajom je moguće regulisati likvidnost.

Emisija korporativnih obveznica po ubrzanoj proceduri, kako je ocenjeno, mogla bi da dovede do pojave nekvalitetnih obveznica, čime bi se ovo tržište kompromitovalo u dužem periodu.

Tri makroekonomska indikatora, za koje se prema analizi Kvartalnog monitora ne očekuju pogoršanje u ovoj godini su tekući deficit, koji će najverovatnije da se smanji usled većeg pada uvoza od pada izvoza, inflacija, koja će ostati niska i stabilna, procenjuje se na nivou od oko 1,5 odsto i kursa dinara u odnosu na evro, koji će ostati približno nepromenjen.

“Oporavak Srbije zavisiće velikim delom od opravka u EU, odnosno ukoliko dođe do oporavka evropskih privreda to će povoljno uticati na srpsku ekonomiju, jer će postojati veća mogućnost za izvoz i veći priliv kapitala iz tih zemalja”, rekao je Arsić.

“Umesto 100 evra svima, trebalo je pomoći najsiromašnijima”

Prema njegovim rečima, biće potrebni i dodatni stimulansi za one sektore privrede koji su posebno pogođeni krizom, poput turizma, ugostiteljatva, delova saobraćaja.

“Prostor za tu pomoć nije veliki, jer je država u kratkom periodu potrošila mnogo sredstava, uključujući rashode koji su neopravdani sa ekonomskog i društvenog stanovišta, kao što je dodela po 100 evra pomoći svim punoletnim građanima Srbije.”, rekao je on.

Arsić smatra da su ta sredstva mogla da se iskoriste bolje, tako što bi se da za milion najsiromašnijih tri puta u toku ove godine odobrila pomoć od po 100 evra, dok se dodatnih 300 miliona evra moglo dati onim delovima privrede koji su najviše pogođeni krizom.

“Država taj prostor može da pronađe tako što će dodatno da poveća fiskalni deficit, da se zaduži u toku godine dok traje kriza, ali zato mora u narednoj godini da smanji fiskalni deficit i da zaustavi rast javnog duga. To znači da u narednoj godini ne bi trebalo da se povećavaju plate u javnom sektoru ukoliko se želi podrška optsnaku privrede”, kazao je on.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram