Piše Ivan Mrđen: Od g... direk ne biva

Na mog vlasotinačkog pajtaša pomislio sam u subotu, dok smo moja Mira i ja putovali autoputem do Subotice, njiva, njiva, šumarak, njiva... umori se čovek od praznog puta i pejzažne pustare. Da nema bilborda, ne bi imalo šta da se vidi, mada ni na njima nema ničeg, jer se na više od devedeset odsto i dalje nalaze predizborni plakati predsednika svega ovoga ili „hvala Srbijo“ što si još jednom glasala protiv sebe, a naročito protiv svoje dece.Zato smo odlučili da se vratimo nešto dužim, ali znatno zanimljivijim putem, preko Kanjiže, Kikinde, Čoke, Nove Crnje, Zrenjanina, Carske bare... gde se ista slika ponovila samo na bilbordima. Sunce, vetar i kiša učinili su svoje, mnogi su pretvoreni u dronjke, baš kao što su dronjave bile šanse one „četke, metle“ opozicije koja se pojavila na izborima 21. juna ove godine.Pošto bi komentar na prvu loptu, da ta nesrazmera svedoči o apsolutno neravnopravnim uslovima i mogućnostima vladajuće klike i njenih oponenata, bio ravan otkrivanju rupe na saksiji, mislim da je mnogo značajnije što nas ta pustara na stubovima duž puta opominje da živimo u zemlji u kojoj je politika jedina roba za prodaju, jedini medij i jedina predstava.Ako je aktuelna epidemija izazvana korona virusom donekle opravdanje što nema „live“ koncerata, lokalnih festivala i druge pučke zabave, ako je leto vreme kad nema ni novih projekata i novih lica po ovdašnjim televizijama, ipak ostaje pitanje u kakvom to „zlatnom dobu“ živimo, kad na nekoliko stotina bilborda nema oglasa makar za neki novi proizvod, nova radna mesta ili za neophodnu prekvalifikaciju...Sličan utisak nametnuo nam se u prijatnom apartmanu poznatog subotičkog ugostiteljskog objekta „Jelen salaš“, kad smo pred spavanje uzalud „vrteli kanale“ i preko njihovog kablovskog operatera (by the way, MTS) pokušavali da čujemo i vidimo nešto drugo osim onog što gleda Srbija, u kojoj je u junu zaokružena vlast na svim nivoima. Da nema onog pretencioznog i ne baš jasnog videa sa potpisom i parama američke ambasade „Vi ste svet“, ekonomsko-propagndni program, kako se nekad govorilo, sveo bi se na kozmetiku, kućnu hemiju i lekove za prostatu. Kakvo „zlatno doba“, takve i reklame!Ovog vikenda, međutim, nije puno vredelo ni informisanje preko društvenih mreža kao tradicionalni spas razočaranih „devedesetaša“ (prvi put koristim ovaj izraz, koji podseća malo na ono „še’setosmaši“, a odnosi se na sve koji su krvarili, gutali suzavac i ostajali bez posla tokom poslednje decenije prošlog veka, u nadi da će „naši“ biti drukčiji, bolji i pošteniji). Posebno, za najnoviji cirkus u i oko Demokratske stranke!Ne zato što imam prijatelje na obe strane njihovih barikada, već zbog činjenice da je njihovim ukupnim postupanjem, ma koliko ko tvrdio da su samo oni u pravu a da oni drugi „rade za Vučića“, moram i jednima i drugima da kažem da njihova Demokratska stranka više nije adresa za „okupljanje hrabrih i pristojnih ljudi, spremnih da svoju želju za demokratskim vrednostima pretoče u širok front otpora devijacijama u našem društvu“, kako su to nedavno istakli članovi Građanskog demokratskog kluba, inače ugledne nestranačke ličnosti.„Snaga Demokratske stranke počiva na jasnim ciljevima i integritetu, koje unosi u borbu protiv autokratskih režima. Bez takve Demokratske stranke i hrabrih građana nemoguće su društvene i političke promene u Srbiji“, stajalo je u tom proglasu.To su svi zaboravili, zabavljeni svojim zabludama, bilo da je reč o lažnim izborima ili lažnim autoritetima, skidajući table i kačeći „pobedničke slike“, pa će verovatno misliti da se samo na one druge odnosi još jedna omiljena izreka mog prijatelja „Culina“: „Od govno direk ne biva“!Ne, dame i gospodo, to se ne odnosi ni na lečićevce ni na lutovčevce, to ste vi napravili od Demokratske stranke!Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram