U Sarajevu počela nova sednica o izboru novog visokog predstavnika u BiH

Članice UO PIC-a su početkom juna održle sednicu na kojoj je trebalo da bude izabran naslednik Kristijana Šmita.

On je prethodno podneo ostavku na tu funkciju, zbog, kako su objavili mediji, pritiska koji su na njega vršile Sjedinjene Američke Države (SAD), zahtevajući od njega da reši pitaje državne imovine kako bi američka kompanija, čiji su vlasnici bliski američkom predsedniku Donaldu Trampu, mogla da započne sa projektom Južne gasne interkonekcije.

Na toj sednici nije imenovan novi visoki predstavnik, jer nije postignut dogovor između SAD-a, koje podržavaju imenovanje Italijana Antonia Zanardija Landija za novog visokog predstavnika, i Francuske, Velike Britanije i Nemačke, koje su kandidovale Francuza Renea Trokaza za tu funkciju.

Posle neuspešnog izbora novog visokog predstavnika početkom juna, Ambasada SAD-a u BiH je javno zapretila "preispitivanjem svoje uloge u međunarodnoj zajednici u BiH", a, prema neimenivanim diplomatskim izvorima, i povlačenjem finansiranja rada PIC-a.

U međuvremenu, kako su preneli sarajevski mediji, Italija je članicama Evropske unije (EU) uputila tzv. non-pejper, u kojem su navedeni prioriteti budućeg visokog međunarodnog predstavnika u BiH kako bi se postigao kompromis da njihov kandidat Antonio Zanardi Landi, koji ima podršku i SAD, bude imenovan za novog visokog predstavnika.

U dokumentu se navodi se da bi Landi pažnju usmerio na završetak agende 5+2, kao ključnog uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH, kao i na smanjenje njegove uloge i obima delovanja.

Posebno je istaknuto da on ne ukidao prethodne odluke visokih predstavnika, a da bi "bonska ovlaštenja" (mogućnost nametanja odluka i zakona) koristio samo u krajnjim slučajevima, uz prethodne konsultacije sa članicama Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC).

Još se navodi da bi Landijev mandat bio usmeren ka evropskom putu BiH i jačanju procesa integracija.

Prema italijanskom predlogu, Landi bi imao mandat od dve godine, uz mogućnost produženja, dok bi zatvaranje OHR-a i dalje zavisilo od ispunjenja agende 5+2.

Agendu 5+2 usvojio je PIC 2008. godine i njome je definisano pet ključnih uslova i dva cilja koje su vlasti u BiH moraju da ispune da bi se u toj zemlji okončao mandat OHR-a.

Između ostalog, vlasti moraju da reše pitanje državne imovine, da u potpunostio sprovedu arbitražnu odluku o Brčkom, kao i da PIC da pozitivnu ocenu situacije u BiH, zasnovanu na poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Italijanski predlog upućen je kako bi Landi bio prihvatljiviji za ostale članice s ozbirom na to da deo zemalja članica EU izražava zabrinutost da bi, u slučaju njegovog imenovanja za visokog predstavnika, mogao delovati u pravcu koji nije u potpunosti usklađen s politikom Unije.

Zabrinutosti se odnose na mogućnost da bi mogao osporiti odluke Kristijana Šmita, uključujući i izmene Krivičnog zakona BiH, na osnovu kojih je podignuta optužnica protiv lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i doneta presuda kojom mu je zabranjeno obavljanje javne funkcije šest godina.

Zbog toga se, kako se ističe, razmatra opcija da uz Landijevo imenovanje bude usvojen dodatni dokument kojim bi se ograničilo poništavanje ranijih odluka visokih predstavnika.