"Suština ugroženosti građana leži u kriminalizovanom bezbednosnom sektoru"

Grbović je naglasio da slučajevi poput Veselina Milića ili progona Nemanje Vidića nisu izolovani incidenti, već posledica sistema u kojem oni koji bi trebalo da štite građane prečesto rade protiv njihovih interesa.

Govoreći o odluci da Veselin Milić bude pušten iz pritvora, Grbović je rekao da ga sama odluka nije iznenadila, već činjenica da je u pritvoru proveo toliko vremena, uprkos tome što je, kako je naveo, ispod radara prošlo svedočenje jednog od osumnjičenih koji je priznao delo koje mu se stavlja na teret i koje je predstavljalo osnov za donošenje takve odluke.

"To govori koliko je bezbednosni sektor truo i koliko mora da se menja iz korena, jer građani danas nemaju razloga da veruju institucijama koje bi trebalo da ih štite“, rekao je.

"Nemoguće je da prepiske prvo dođu do novinara, a tek onda do nadležnih institucija. Godinama su imali priliku da reaguju. Ako se to dešava legendi svetskog fudbala, šta tek može da očekuje bilo koji građanin Srbije koji pomisli da ima ambiciju ili da se suprotstavi vlasti“, rekao je Grbović, komentarišući informacije o prisluškivanju i praćenju Nemanje Vidića.

Dodao je da je posebno zabrinjavajuće to što nadležni nisu pokazali ni minimum zainteresovanosti da utvrde odgovornost, kao i da je nereagovanje institucija posledica političkog impulsa koji dolazi direktno sa vrha vlasti.

Osvrnuvši se na zakone koji će se naći pred poslanicima na vanrednom zasedanju Skupštine, Grbović je ocenio da vlast pokušava da ispuni formu, a ne suštinu.

"Većina predloga su ili kozmetičke izmene kojima se simulira ispunjavanje međunarodnih preporuka ili populistički zakoni kojima se kupuje socijalni mir. Suština problema izborne prakse nije u formalnim ograničenjima finansiranja kampanja, već u pritiscima na birače, zloupotrebi javnih preduzeća i korišćenju državnih resursa u partijske svrhe. Dok se to ne promeni, nijedan zakon neće doneti fer izbore“, rekao je.

Govoreći o predloženim rešenjima za REM i autentičnom tumačenju zakona, Grbović je ocenio da vlast pokušava da stvori privid ispunjavanja evropskih obaveza.

"Nečasno je odgovornost za nefunkcionalan REM prebacivati na četvoro ljudi koji nisu pristali da učestvuju u farsi. To nije njihova odgovornost, već odgovornost predstavnika vlasti koji su oborili prethodni izbor članova Saveta. Ovo je pokušaj političko-pravne vratolomije kako bi se u Briselu predstavilo da je problem rešen, iako suštinski nije promenjeno ništa“, rekao je Grbović.

Dodao je da česta praksa autentičnih tumačenja zakona urušava pravnu sigurnost i otvara prostor da se očigledno nezakonite odluke naknadno proglašavaju zakonitim.

„Srbija je jedina zemlja u regionu koja pet godina nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Evropska unija ne želi ovakvu Srbiju, kao što je ne žele ni njeni građani. Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju da je napredak moguć kada postoji politička volja za reformama“, rekao je Grbović, osvrćući se na evropske integracije Srbije.

On je istakao da najnovije poruke evropskih institucija pokazuju da pokušaji vlasti da simulira reforme više ne prolaze i da odgovornost za zastoj Srbije na evropskom putu leži isključivo na aktuelnom režimu.

Govoreći o Evropskoj platformi, Grbović je podsetio da je PSG pokrenuo ovu inicijativu kako bi okupio sve društvene i političke aktere koji smatraju da Srbija mora da dobije jasan evropski pravac nakon promene vlasti.

"Pitanje evropske budućnosti Srbije nije ideološko, već strateško pitanje. Posle promene vlasti moramo znati kojim putem će zemlja krenuti, a Evropska platforma je dovoljno široka da okupi različite političke opcije oko zajedničkog cilja – da Srbija postane moderna evropska država“, zaključio je Grbović.