Podatak o beogradskim česmama koji smo zaboravili, a treba da nas brine - posebno po ovim vrućinama

U maju 2026. godine Gradski zavod za javno zdravlje je uradio uzorkovanje i laboratorijsko ispitivanje ukupno 51 uzorka vode za piće u obimu osnovne fizičko-hemijske i mikrobiološke analize prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće i ispostavilo se da su samo devet javnih česama sa izvorskom vodom bezbedno za piće.

To su Hajdučka česma, Higijenski zavod Grabovac, Lisičji potok, Sveta Petka u Železniku, Jajinci, Lovačka česma Beli potok, Zorina česma u Grockoj, izvor Vojvodinac u Mladenovcu i Stubica. Ceo spisak možete da vidite na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.

I, verovali ili ne, to je bolji rezultat nego prethodnog meseca, kad je za piće bila voda iz samo šest gradskih česama s izvorskom vodom. Ova poražavajuća statistika je u stvari poboljšanje u odnosu na septembar 2025. godine kada je od 34 česme sa izvorskom vodom samo jedna imala vodu ispravnu za piće.

Sudeći prema mesečnim podacima, ovakva situacija je standard već godinama.

I ako su dobri rezultati - to ne znači da je bezbedna

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje ističu da i pored toga što rezultati pokazuju hemijsku i mikrobiološku ispravnost ispitanih uzoraka vode, to ne znači da je korišćenje vode sa tog izvorišta u potpunosti bezbedno po zdravlje.

Takođe, navodi se da "zdravstvena ispravnost vode na javnim česmama sa izvorskom vodom može biti veoma promenljiva, jer se na njima voda zahvata i koristi u "sirovom" stanju, što znači - bez prethodnog prečišćavanja i dezinfekcije, pa shodno tome nije preporučeno da se koristi kao osnovni izvor vode za piće".

Napominje se da ukoliko se voda sa izvorišta nosi kući i kasnije koristi za konzumaciju obavezno je obezbediti higijenski bezbednu - čistu i dezinfikovanu ambalažu, držati je u rashladnom uređaju i što pre je iskoristiti.

Nepoznat broj česama koje rade

Problemi postoje i sa javnim česmama u nadležnosti Beogradskog vodovoda i kanalizacije (BVK). Njih prema zvaničnim podacima ima 205. Praktično, daleko ih je manje, pošto veliki broj ovih česama nije u funkciji – najčešće nema vode ili je česma oštećena, piše N1.

"Kada je u pitanju voda sa javnih česama koje su povezane na gradsku mrežu, to je voda koja je bezbedna, uvek treba pustiti nekoliko minuta da voda poteče i može da se bezbedno koristi i da se pije i da se osveži, a sa druge strane javne česme sa izvorskom vodom to su one česme koje imaju lulu gde stalno teče voda, ne bi trebalo da se koriste kao voda za piće", rekao je svojevremeno ovim povodom za N1 Dušan Avramović iz Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda.

Istraživanje "Razvoj sistema javnih česmi na teritoriji grada Beograda kao odgovor na adaptaciju na toplotne talase" pokazalo je da je u urbanom delu potrebno da se postavi oko 100 novih javnih česmi koje bi bile na sistemu gradskog vodovoda, čime bi se pokrila značajna površina, odnosno gde bi se građanima omogućila bolja dostupnost pijaće vode sa javnih česama.