Dramatično upozorenje SZO: Već se formira novi toplotni talas, ovo moramo hitno da ispravimo pre nego što stigne

"Novi toplotni talas već se formira iznad Atlantika. Prema prognozama, u Portugalu i na jugu Španije temperature će ove nedelje dostići 43 stepena Celzijusa. Francuska i zemlje Beneluksa pripremaju se za novi udar ekstremnih vrućina, dok se delovi centralne Azije već suočavaju sa temperaturama višim od 40 stepeni", upozorio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, dr Hans Henri P. Kluge.

Zbog ove hitne i ozbiljne situacije, šef SZO za Evropu sazvao je vanredni sastanak na kojem su učestvovali predstavnici 41 države članice, Evropske komisije i organizacija civilnog društva.

Kako navodi Kluge, prisustvo više od 130 učesnika jasan je znak da države ekstremne vrućine konačno počinju da tretiraju kao vanrednu javnozdravstvenu krizu, a ne samo kao uobičajenu vremensku pojavu. Ključno pitanje bilo je: šta smo naučili iz dosadašnjih toplotnih talasa i da li smo spremni za ono što tek dolazi?

Planovi spasavaju živote, ali ih polovina Evrope uopšte nema

„Odgovori država pokazali su stvaran napredak, ali i propuste koje više ne možemo da priuštimo. Nacionalni akcioni planovi za zaštitu od ekstremnih vrućina doslovno spasavaju živote. Zemlje koje ih imaju reagovale su brzo i koordinisano“, istakao je Kluge.

Kao primere naveo je Italiju, koja prati smrtnost u 45 gradova i raspolaže podacima u realnom vremenu, Španiju, koja sarađuje s medijima na komunikaciji rizika, kao i Austriju, Belgiju i Francusku, koje su uspešno rasteretile zdravstveni sistem, prenosi Index.hr.

Međutim, Kluge je upozorio na, kako kaže, poražavajuću činjenicu i najveći propust u celoj priči.

„Najalarmantniji propust jeste to što ni polovina zemalja evropskog regiona nema nacionalni akcioni plan za zaštitu zdravlja od ekstremnih vrućina. Mnogi ljudi i dalje uopšte ne prepoznaju da su lično ugroženi, čak ni kada je na snazi crveni meteoalarm. Države su prijavile da im nedostaju klimatizovana javna skloništa, a poseban problem predstavlja spora birokratija - u pojedinim zemljama proglašenje toplotnog talasa kasni iz proceduralnih razloga, što ozbiljno usporava reakciju zdravstvenih službi“, upozorio je direktor SZO.

„Ekstremna vrućina je bezbednosna pretnja, a ne problem jednog sektora“

Kluge naglašava da širom Evrope korisnici domova za stare, beskućnici i socijalno izolovani građani i dalje često ostaju van domašaja pomoći, kao i da zdravstvena infrastruktura mora postati otpornija na klimatske promene.

Ipak, istakao je da je sastanak pokazao i važan pozitivan pomak - države su konačno počele da povezuju službe za vanredne situacije, urbaniste, kao i ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine.

„Ta koordinacija unutar vlada - zasnovana na zajedničkom razumevanju da ekstremna vrućina predstavlja pretnju zdravstvenoj bezbednosti, a ne problem samo jednog sektora - jedna je od najvažnijih promena koje smo videli. SZO će sada prikupiti sve naučene lekcije i učiniti ih dostupnim za svih 53 država članice, a spremni smo i da pružimo direktnu tehničku podršku svima koji žele da ojačaju svoje sisteme“, rekao je Kluge.

„Sada delujemo na dva fronta: moramo hitno da ispravimo ono što nije funkcionisalo tokom prethodnih nedelja pre nego što stigne novi toplotni talas, ali i da izgradimo zdravstvene sisteme koji će dugoročno biti spremni za sve češće i intenzivnije ekstremne vrućine“, zaključio je on.