Ispovest Tamare Kalinić o bombardovanju 1999. godine: "Sekunda me je delila od smrti"

Tamara je pre nekoliko godina otvorila dušu i sa svojim pratiocima podelila ovo tužno iskustvo. Naime, ona je tada imala svega deset godina i živela je sa porodicom u Novom Sadu, gde ih je sačekalo bombardovanje.

"Mislila sam da nikad neću podeliti ovu priču sa javnošću, ali zaista mislim da mi je tada neko veće prisustvo spasilo život", započela je Tamara priču.

"To je bila 1999, napunila sam 10 godina samo osam dana ranije. Bilo je nekih glasina u školi da bi mogao da krene rat, takođe sam čula i moju mamu. Rekla mi je da ne brinem - da će sve biti u redu i da ću biti dobro. Školska učiteljica nam je rekla da moramo da budemo spremni u slučaju da se nešto desi", nastavila je s pričom.

U to vreme su imali kućnog ljubimca, a kako su im roditelji radili do kasno, obaveze oko psa su bile prenete na njenu sestru i nju.

"Moji roditelji su uvek radili do 8 uveče, mama je zaključavala apoteku, a ja sam bila sama kod kuće sa sestrom koja je tada imala 15 godina. To je tada bilo prilično normalno. Bilo je oko 8 uveče, i sestra mi je rekla da moram da prošetam psa i da se ne vraćam kući dok pas ne obavi sve što treba. Izašla sam napolje, šetala psa, ali on nikako da obavi nuždu. Jednostavno, ništa! I bila sam u fazonu - OK, želim da idem kući, ali sam ipak obišla još jedan krug sa psom, a onda sam dobila intezivan osećaj da moram da se vratim iako je moja sestra rekla da ne dolazim dok pas ne obavi svoje. Bila sam pod stresom, ali sam znala da moram da se vratim kući, i krenula sam nazad odmah", nastavila je priču Tamara i otkrila najstrašniji trenutak koji je usledio.

"U trenutku kada sam se uhvatila za kvaku imala sam osećaj kao da je u isto vreme neko drugi otvorio vrata sa druge strane i kao da me je u trenutku bukvalno gurnuo u kuću. Gledam, i moja sestra je na sofi na drugom delu kuće, samo milisekund kasnije, sve što sam mogla da vidim je 'belo' ispred prozora, stakla su popucala, i čuo se ogroman tresak.To je bio zapravo početak NATO bombardovanja, i bomba je bukvalno pala pored naše kuće."

"U trenutku smo počele da paničimo, moja sestra je dohvatila fiksni i pozvala našu majku koja je vikala da se držimo dalje od prozora, da dolaze kući. Sve što smo mogle da čujemo su bile sirene, a ja sam se samo nadala da će se moja mama vratiti kući živa", završila je priču Tamara i dodala: "Imala sam samo 10, ali je to jedno od najupečatljivijih sećanja koje imam, i sigurna sam da bi moja priča bila daleko traumatičnija ili teža da sam ostala napolju duže kako je isprva trebalo. Ali imala sam taj osećaj u stomaku koji mi je rekao - idi kući, odmah! I uspela sam u milisekundi", zaključila je influenserka, a poruke podrške zaređale su se u komentarima.

"Uvek me šokira kada ljudima ispričam priču, a oni mi kažu: 'Ne mogu da verujem da se to desilo u Evropi'. Nervira me to jer ne bi trebalo igde da se dešava, nevezano za to gde ko živi".