Surova istina glumca koji je napustio London i preselio se u srpsko selo: "Ovde se osećam kao milioner"

Njihova priča, koju su podelili na Jutjub kanalu "Attic Life", pokazuje kako izgleda kada se gradski život zameni svakodnevicom u prirodi, ali i zašto smatraju da im je Srbija pružila više slobode nego zemlja iz koje su došli.

"U Holandiji je za sve potrebna dozvola"

Jedna od prvih stvari koja je Tima iznenadila po dolasku u Srbiju bila je, kako kaže, jednostavnost svakodnevnog života.

Objašnjava da je u Holandiji gotovo nemoguće započeti i najmanji građevinski posao bez brojnih dozvola, saglasnosti komšija i administrativnih procedura. U Srbiji je, tvrdi, situacija znatno drugačija.

Zahvaljujući tome mogao je da se posveti poslovima koje ranije nije ni pokušavao – izgradnji objekata, radu na zemlji, uzgoju biljaka i životinja.

Od glumca do domaćina na selu

Tim je godinama radio kao glumac, ali ga je život na selu naučio potpuno novim veštinama.

Danas koristi motornu testeru, sam popravlja i gradi objekte, obrađuje zemlju i brine o domaćim životinjama. Kaže da mu je upravo taj osećaj stvaranja i rada sopstvenim rukama doneo veliko zadovoljstvo.

Naravno, nije sve išlo po planu.

Kroz osmeh prepričava kako je prilikom prve kupovine pilića očekivao da će dobiti kokoške i sveža jaja, ali se ispostavilo da su gotovo svi bili petlovi.

Hrana iz bašte i život bez supermarketa

Njihovo domaćinstvo danas je gotovo samoodrživo.

Uzgajaju začinsko bilje poput origana, majčine dušice i nane, dok u voćnjaku imaju smokve, trešnje, kruške i jabuke.

Višak voća i povrća uglavnom dele prijateljima i komšijama, umesto da ga prodaju.

Tim kaže da je deo znanja stekao na kursu permakulture u Beogradu, ali da je najveći učitelj bilo iskustvo i svakodnevni rad na zemlji.

Posebnu pažnju posvetili su prikupljanju i racionalnom korišćenju vode, pa su osmislili sistem koji omogućava navodnjavanje voćaka i bobičastog voća uz minimalan utrošak vremena.

Ljudi su najveće bogatstvo Srbije

Osim prirode, posebno ga je osvojio način na koji ljudi u Srbiji komuniciraju.

Kako kaže, ovde razgovori nisu kratki i usmereni samo na posao. Ljudi izdvajaju vreme jedni za druge, lako stupaju u kontakt sa nepoznatima i neguju bliske odnose sa komšijama.

U tome je veliku ulogu imala i njegova partnerka Vivijen, koja govori srpski jezik, pa je njihovo upoznavanje sa lokalnom zajednicom bilo mnogo lakše.

Komšije su ih, priča, vrlo brzo prihvatile, a kroz druženje je naučio i kako se tradicionalno peče rakija.

Posebno ga je fasciniralo što se ovaj posao ne uči iz knjiga, već kroz iskustvo i osećaj, prenoseći znanje sa generacije na generaciju.

Umetnost preselio na selo

Iako više ne živi u gradu, Tim nije odustao od glume.

Naprotiv, pokrenuo je niz lokalnih projekata u kojima kroz improvizaciju i radionice okuplja meštane, a posebno decu.

Jedan od zanimljivijih projekata uključuje osmišljavanje priča o šumskim patuljcima koje posetioci mogu da otkriju skeniranjem QR kodova postavljenih u prirodi.

Kaže da ga je upravo Srbija naučila koliko su ovdašnje priče, humor i emocije neposredni i snažni, što smatra velikom razlikom u odnosu na sever Evrope.

Život nije lakši, ali jeste ispunjeniji

Iako priznaje da nije sve idealno i da su zime, fizički rad i povremene jezičke barijere veliki izazov, Tim ne krije da je zadovoljan odlukom koju je doneo.

Veruje da mu je život na selu doneo više zdravlja, jer svakodnevno boravi na otvorenom, jede hranu koju sam proizvodi i fizički je aktivan.

Istovremeno, kaže da su upravo ljudi ono zbog čega se najviše oseća kao kod kuće.

Za njega Srbija nije samo mesto za život, već prilika da izgradi drugačiji način života, daleko od gradske vreve i administrativnih ograničenja na koja je bio navikao u Holandiji.