FOTO Posetio sam najveću knjižaru na svetu: Imaju 37 kilometara knjiga i sve je staro i prašnjavo - baš kako i treba da bude

"Strand book store" (izgovara se Strend) je sve ono što bi jedna knjižara trebalo da bude i više od toga. Pre nego što vam malo provedem kroz istoriju da vas malo provedem kroz samu knjižaru.

Malo mi je čitav utisak narušila čuvena njujorška manija sa skelama. Verovali ili ne to je postao pravi biznis koji generiše čak milijardu dolara obrta u toku godine. A ukoliko vas interesuje priča o skelama preporučujem vam da odgledate impresivnu seriju "How to with John Wilson" koja će vam objasniti i šta je Njujork, ali vam i proširiti vidike uobičajenih filmografskih okvira.

Dakle, skela. Konačno sam u Njujorku i ne mogu lepo da pogledam "Strend", baš kao što nisam mogao ni Flatajron zgradu. Ova zgrada je drugu godinu zaredom prekrivena skelama i moj prvi sinonim za Njujork je ostao sakriven duboko iza nekakvih mreža.

Nisam mogao da vidim ni srpsku crkvu na Menhetnu, ali zbog užasnog požara, ali sam se barem navozio sit metroom. Čak i kada sam prolazio tu, jedna starija dama je sa setom u glasu pojasnila da je crkva bila izuzetno lepa i da je prava šteta što sada ovako izgleda...

"Strend" je knjižara koja se reklamira da ima 18 milja knjiga. Istina je, zapravo, da je prerasla svoje okvire, pa je tako stigla do impresivnih 23 milja knjiga (37 kilometara). Kada pomislite o tako nečemu naravno da želite da vidite kako izgleda iz prve ruke. Prizemlje je sasvim uobičajeno, iako obilje knjiga dovodi i do nekih neobičnih podela. Nije to samo beletristrika ili publicistika, fikcija ili ne... Podele su mnogo složenije. Primera radi imamo knjige o fizici koje su obeležene čuvenom Ajntašjnovom formulom (deo specijalne teorije relativieta), imamo sektor sa zabranjenim knjigama (nema Pekića i srpskih autora naravno), ma imamo sve što možete da zamislite.

Primetili ste da već govorim u prvom licu množine zato što postoji neka posebna toplota tih ljudi koji na istom mestu tragaju za knjigama. Divno je kupiti novu knjigu, ali ima nečeg posebnog u tome kada je uzmete polovnu. Možete da izmaštate njenu predistoriju, možete da vidite ponekad i drugi pogled na svet (ukoliko je neko šmrljao po knjizi i pisao komentare), možete da vidite da je prošla kroz sve i svašta.

Hodate tako i gubite se među rafovima i ponavljam na prizemlju je sve našminkano. Kao da ste ušli u bilo koju drugu knjižaru, podrum tog mesta je ona prava stvar. Stari zidovi iz kojih izbija kamena hladnoća, police koje su podglavljene knjigama (podsetilo me to na jednu umetničku instalaciju police od knjiga i na njima cigle) i generalno izobilje svih mogućih žanrova. "Strend" se potrudio da brendira i majice, dukseve, kolica, merdevine, ma bukvalno sve. I ako mene pitate to izrazito cenim.

Knjižara će za tri godine proslaviti vek postojanja i poznatije i veće na svetu nema. Prošlo je tačno 97 godina od kada je litvanski imigrant Bendžamin Bas spavao na kaputu i sa poslednjih 300 dolara (uz još 300 koje je pozajmio) otvorio knjižaru koja će postati kultno mesto Njujorčana (i ljubitelja književnosti). I da ne obeshrabri druge, Bas je pre toga uspeo da otvori knjižaru "Pelikan" i da propadne.

Ponekad samo treba verovati. Ponekad je to najteže.

"Strend" se godinama granao, pa se nalazi na ćošku Central parka odmah na Petoj aveniji (gde sam sreo i čoveka koji je eliminisao Novaka Đokovića) i tamo su izložene knjige gotovo istovetno kako ih možete videti ispred Filološkog fakulteta u Beogradu. Godinama je ovo mesto predstavljalo neku toplu, drugu kuću za neshvaćene, ali i sigurnu luku kada god bi birali da poklone knjigu.

Naravno, izašao sam iz knjižare sa tri kupljene knjige. Jednu ne mogu da vam otkrijem jer je to, ipak, poklon i voleo bih da ostane tajna barem još koji dan.

Druga je "Book of humans", nešto me je privuklo da baš nju uzmem posle Juvala Noe Hararija, a treća je jedina prava poveznica sa tenisom. Memoari Artura Eša koji je imao buran, neobičan život, ali je na kraju tragično preminuo nakon što su pluća otkazala tokom borbe sa AIDS. Zanimljivo će biti saznati nešto više o čoveku po kome je nazvan najveći teniski stadion na svetu.

Megalomanija je jedna od osnovnih osobina SAD i nekada je to jako dobra stvar, ali za prosečnog Evropljana često teško shvatljiva. Ipak, lako je naviknuti se na taj prefiks naj. U Njujorku se toliko često koristi.

Možda je ipak - Najjork?

BONUS VIDEO Prva konferencija Novaka Đokovića kao olimpijskog šampiona