4
Ono što smo godinama slutili da će desiti, sada se obistinilo - Rafael Nadal se povukao sa najveće teniske scene i najavio odlazak u penziju.
Sudbina je htela da poslednji zvanični meč Nadala bude baš onaj protiv Novaka Đokovića na Olimpijskim igrama u Parizu, a on je završen ubedljivom pobedom Srbina sa 6:1, 6:4. Bio je to jubilarni 60. međusobni duel verovatno dvojice najvećih i najboljih u istoriji (Rodžere, izvini), a Đoković je za dlaku ostao bolji, jer ima 31 pobedu. Valjda je tako i najpoštenije.
Mnogi smo mislili da će Nadal biti spreman za još neki turnir do kraja godine, pre Olimpijskih igara nastupao je i u Baštadu, gde je poražen tek u finalu, ali „Bik sa Majorke“ odlučio je da stavi tačku na trofejnu karijeru i najavi svoj odlazak nakon Dejvis kupa u novembru.
PROČITAJTE JOŠ:
Po poslednji put kao teniser, Nadal će predstavljati svoju zemlju u završnici Dejvis kupa, gde će Španija igrati protiv Holandije u četvrtfinalu krajem novembra. Oproštaju legendarnog Španca trebalo bi da prisustvuje i Đoković, a publika u Malagi će sigurno ispuniti tribine do maksimuma i na emotivan i poseban način se oprostiti od Nadala.
Kao neko rođen krajem prošlog veka, moj početak praćenja sporta poklapa se sa Nadalovim usponom, te mogu reći da mi je čast što smo savremenici. Kako mi Srbi volimo da se inatimo, tako sam kao mali navijao za Nadala kad stariji nisu, zavoleo sam način na koji igra, čak sam imao i njegov poster. Vremenom mi jeste Rafa postao manje simpatičan, ljubav prema Novaku je rasla, pa nisam baš mogao da se ponašam kao dete, ali u mojim očima Nadal će uvek ostati veliki sportista i jedan od najboljih ikada u tenisu, ma koliko imao sporan odnos sa Đokovićem, a bilo je nekoliko ne baš prijatnih izjava i situacija…
Nećemo sada posvećivati mnogo vremena i pažnje tim negativnim i ne baš prijatnim situacijama, već ćemo biti pošteni i reći da i mi Srbi ponekad nismo baš bili iskreni i pravedni prema Nadalu. Sigurno je da smo Španca posmatrali kao velikog rivala, ali i pretnju Đokoviću, pa nam se mnogo puta omakla i neka psovka, žestoka kritika, surov komentar i ko zna šta još na Rafin račun.
Sve njegove poteze i izjave slušali smo i gledali kroz posebne naočare, trudili se da mu nešto zamerimo, nađemo grešku i na osnovu toga kažemo kako je Novak veći, bolji, uspešniji, skromniji (što ne sporim)…
PROČITAJTE JOŠ:
Jasno je da bez poređenja Rafe i Novaka u raznim sferama nije moglo da prođe, ali nekad je ceo taj odnos prevazilazio tenis i ono što pokazuje teren. Ni njih dvojica nisu mogli da budu prijatelji, kakvi bi možda bili da nisu najveći rivali, ali to je negde i normalno. Da je drugačije, možda nam ne bi pružili sve ono što jesu i neizmerno im hvala na tome, u ime svih ljubitelja tenisa.
I baš zbog te teniske veličine i jednog i drugog, njihove snage, kvaliteta, moći i umeća na teniskom terenu, treba da im se divimo, a Rafi na kraju krajeva treba da se poklonimo i kažemo hvala, jer ni Đoković ne bi bio tu gde jeste da nema njega.
Uvek će ostati pitanje da li bi Novak bio još dominantniji i uspešniji da nije bilo Nadala i Federera ili su ga upravo oni napravili teniskom mašinom, kakav je i dan-danas. Lično, bliži sam ovom drugom mišljenju i nikako ne bih voleo da je drugačije. I sam Novak je rekao da je odlaskom u penziju Nadala, Federera i Marija, otišao i deo njega.
Da pišemo o svim Nadalovim uspesima, nećemo sada, jer bi potrajalo, ali „Kralj šljake“ nikad neće biti zaboravljen u svetu tenisa. Čak 14 osvojenih pehara na Rolan Garosu, 22 grend slem trofeja, 92 titule ukupno i još mnogo toga – sve je to samo deo onoga što ćemo pamtiti od „Kralja šljake“.
Njegova dominacija na pomenutoj podlozi je nešto što se trenutno smatra nenadmašnim u svetu tenisa. Uz njega je odrastao i Alkaraz, nova španska zvezda, pa su Španci sigurno zahvalni Nadalu što je poslužio kao najbolji primer Karlosu i kao neko koga treba nadmašiti, jer većeg izazova teško da ima.
Sećaćemo se i onih čuvenih Nadalovih rutina pre servisa, kada se pipka po telu i vadi gaće iz zadnjice, ali i opterećivanja time da sve flašice pored klupe budu složene u centimetar kako je zamislio. Sve to nosilo je neku Nadalovu specifičnost, dok je na terenu, posebno na šljaci, ostavio neizbrisiv trag i o njegovom nasleđu će se dugo pričati.
Iskreno, nedostajaće i ono čuveno „Vamos Rafa“, koje se čulo na tribinama na svakom njegovom meču, što je verovatno nerviralo mnoge Srbe, pogotovo kada se sastajao sa Novakom.
Zbog svega učinjenog i za Novaka i za sve nas, teniske ljubitelje – Rafa, hvala ti, a izvini što smo se nekada o tebe ogrešili i možda bili pregrubi. Da si grešio jesi, i mi smo, ali na kraju iza Nadala ostaje nebrojeno toga lepog i nezaboravnog, što će značiti i mnogim budućim generacijama koje budu pratile i igrale tenis.
Sve u svemu, faliće nam Nadal, da nas nervira i izluđuje kada igra protiv Novaka, ali i da se divimo njegovoj igri svaki put kada je na terenu.
Rafa, gracias hermano, uživaj u penziji.
BONUS VIDEO
