Već sam gotovo 14 dana u Parizu, a nikako ne uspevam da vam ispričam "Čudesni slučaj Janika Noe". Ipak, činjenica da će upravo ova francuska legenda dodeliti Novaku Đokoviću pehar (ukoliko slavi u finalu) na Rolan Garosu učinila je da ovu priču ne smemo da propustimo.
Janik Noa je jedan od najboljih francuskih tenisera svih vremena, ali se na njegovom primeru spočitava mnogo zanimljivih priča koju vam pričaju svi oni koji se nalaze oko tenisa. Ili onima koji to znači iz nekih drugih, neteniskih stvari.
Organizatori su godinama potpuno zaboravili na svog grend slem šampiona kao da imaju mnogo njih koji su osvojili grend slem titule. Zapravo u Open eri od Janika Noe nemaju grend slem šampiona. I upravo je ta godina sada lajtmotiv čitavog turnira izabrana je godina 1983. da bude na svim majicama, na mnogim drugim detaljima i da se na taj način proslavi Noa.
I to bi bilo potpuno u redu da godinama nisu na njega zaboravljali. Sklanjali su ga u stranu i potiskivali. I dok su Amerikanci u čast Artura Eša podigli najveći teniski stadion na svetu, u Francuskoj su pokušavali da prođu bez da Noa dobije svoje parče zasluga na kompleksu.
I uspevali su dugo, pa svi u Francuskoj dobro znaju koliko su puta mediji napadali Rolan Garos što nisu podigli statuu Janiku Noi. I u eri tih napada, oni su podigli statuu Rafaelu Nadalu. Verovatno jedini teniser od svih koji nije iz zemlje domaćina, a ima svoju statuu. Osvojio je on 14 grend slem titula u Parizu i njegov uticaj je nemerljiv, ali bi trebalo i taj Noa, koji će godinama kasnije postati i pevač, da bude neki uzor francuskoj omladini.
Stideli su ga se dugo, reći će mi francuski navijači sa kojima sam pričao, pa najblaže rečeno zbog „ostataka kolonijalizma na najvišem nivou“. I „Ekip“ je dugo kritikovao Rolan Garos što je Francuz zapostavljen, možda nije najbolji ikada, ali jeste zaslužio više poštovanja.
Odlučio je da reaguje Rolan Garos i da pod komandom palicom Ameli Morezmo ispravi višedecenijsku nepravdu. Uspostavljen je dan Janika Noe na samom početku turnira, a sada će upravo on i predati trofej novom šampionu Đokoviću ili Kasperu Rudu.
Simptomatično je što je to objavljeno prilično tiho i bez ikakve pompe. Tu informaciju verovatno niste pročitali čak i da govorite francuski, ali verovatno svi već sada znaju da postoji sistem zaštite za tenisere od negativnih komentara.
Prošle godine niko nije pomenuo Nou, danas je slavljen kao državni heroj. Neće to obrisati kako je 40 godina marginalizovan, ali će umnogome popraviti stanje za budućnost. Zadužio je Noa francuski tenis i osvajanjem Dejvis kupa 2017. godine, ali i to nije bio dovoljan uspeh po mišljenju mnogih.
Žele da baš Noa bude povezivan sa osvajačem 23 grend slem titule ili prvim grend slemom momka iz Danske. Žele da postane deo istorije sada nakon što su 40 godina na njega zaboravili. Nije im se dopalo što je postao pevač ili šta već, pa su zbog toga odlučili da nije dovoljno dobar za gospodske manire grend slema. Rečju – glupost.
Sada je upravo on izabran da dodeli trofej Đokoviću i to je odlučeno dan pred meč, zaista neverovatno, a ta odluka je na granici licemerja i ispravljanja nepravde.
Isti taj Francuz je pre samo 15 dana poručio da sa Novakom „ne bi popio ni kafu“, a sada su ga stavili u situaciju da on dodeljuje trofej Đokoviću.
„Đoković? Ne osećam da mi je blizak, ne znam zašto. Federer i Nadal imaju veću harizmu. Zaista me ne privlači njegova igra. Kada osvoji meč loptu, nemam nikakvu povezanost sa njim. Živim na Monmartru, šetam i neko me pozove, ‘hej, Janik, hoćeš li na kafu sa mnom?’ I onda se pitam zašto ljudi žele da se povežu. Sa Novakom, nisam siguran da će se to desit“, poručio je on.
Da li razumete ovo? Ne razumem ni ja. I onda još bizarniji odgovor, što govori da mu nije poznato šta Novak zapravo radi.
„Rafu najviše volim jer on poštuje i sakupljače loptica, ljude iz taksija, sve one koje se ne vide gde nema kamera. Ako se gleda sve ono što se ne meri, Rafa je broj jedan bez premca. Osvojio je 22 slema i još uvek je onako skroman kakav je uvek i bio. Iz tog razloga mi je omiljen među njima trojicom.“
Bilo kako bilo Noa je ove godine dobio poštovanje kakvo je odavno zaslužio, a stadioni se neće sada, a ni u budućnosti zvati prema njemu („po meni se ništa neće zvati“). Ne bi trebalo preterivati…
Novak i Noa će razmeniti po koju rečenicu na francuskom na svečanoj ceremoniji, a nama ostaje da naučimo kako da se ponašamo prema legendama. Jednom će i Novak Đoković završiti karijeru (nadaju se svi navijači tek za nekoliko godina), a tada ne sme Srbija da se obruka. Da li se o tome razmišlja?
E, to je pitanje jer ako se Srbija obruka prema Đokoviću nakon svega…
BONUS VIDEO Đoković pobedio Dimitrova u Rimu