Da li je Novak u jednoj rečenici otkrio ono čega se svi bojimo?

Novak je samo u trećem setu na trenutka uspeo da zapreti, ali je to bilo kratkog daha.

Nije dobro izgledao ni fizički najbolji teniser svih vremena, delovalo je da ga muči povreda koju je doživeo na kraju meča sa Flavijem Kobolijem
ostavila traga, ali na kraju dana, tu je i još jedan važan faktor u čitavoj priči, a to su godine od kojih se ne može pobeći.

O tome je posle meča pričao i sam Đoković kada su ga pitali da uporedi povredu koju je imao na Vimbldonu i onu sa Australijan opena.

„Ne mislim da je to loša sreća, već jednostavno godine. Istrošeno je telo… Koliko god se ja brinuo o njemu, to je realnost, u poslednjih godinu i po dana osećam to kao nikada ranije. Teško mi je prihvatiti to, jer mislim da kada sam zdrav i dalje mogu da igram baš dobar tenis. To sam i dokazao ove godine, ali mislim da igranje mečeva na tri dobijena seta ove godine mi je baš problem, fizički. Što duže traje turnir, to mi je gora situacija. Ja uspem da dođem do finalnih delova, došao sam do polufinala svaki put na slemovima ove godine, a onda dođem na Sinera ili Alkaraza… Oni su spremni, mladi, naoštreni. A ja ulazim u te mečeve sa pola rezervoara i nemoguće je tako dobiti meč. Tako je kako je. To je jedna od onih stvari koje moram da prihvatim i da se nosim sa realnošću situacije i da izvučem što je najbolje moguće“.

Upravo ove reči potvrđuju one strahove koje većina navijača ima - da Novak Đoković možda više neće osvojiti nijedan grend slem. Konkurencija Janika Sinera i Karlosa Alkaraza je žestoka, a grend slemovi izuzetno naporni, a neće vremenom da bude lakše da istraje tokom turnira.

Ipak, ako je neko zaslužio da uz njega budemo do kraja i da mu verujemo da može da izvede još jedno čudo to je onda Novak Đoković. Posle svega što je u karijeri uradio,nema razloga za bilo kakav žal, već samo za zahvalnost što se živelo u eri najvećeg sportiste svih vremena.