3
Možda nam u nazivu zanimanja piše da smo samo medijatori, ali evo kako uloga nekoga ko samo prenosi informacije izgleda na dan finala.
Ovog puta je dan finala bio potpuno drugačiji od bilo kog drugog. Jutro je počelo uplaćivanjem VPN kako bi postojala mogućnost da se odgleda finale Svetskog prvenstva u košarci. Dakle, jutro je počelo stresno.
PROČITAJTE JOŠ
Ko je koliko imao sreće odgledao je manje ili više od te utakmice jer internet često nije previše dobar. Tako je kolega Saša ostao zgranut kada je shvatio da je propustio da vidi šut Marka Gudurića za tri poena kojim je moglo da dođe do izjednačenja u poslednjem minutu. Šteta, zaslužili su ti momci da postanu i prvaci sveta, ali i ovo je probudilo košarkašku naciju da opet sanja najveće snove.
I tako pokisli smo shvatili da ćemo uskoro i zapravo pokisnuti jer je lilo kao iz kabla. Kao za inat, ne znam kome i ne znam čemu, nakon 14 dana užasne vrućine usledila je provala oblaka. Nismo imali drugu opciju, pa smo odlučili da platimo prevoz jednom od aplikacija. Dok smo pešačili 11 minuta (što znam zbog mapa na telefonu) pokisli smo potpuno, pa smo prvo morali da se presvučemo (nikada neću pristati da nosim ove providne kese na sebi).
Sjurili smo se najpre na trening Medvedeva, pokušali smo da se napravimo nevešti i izađemo na sam teren, a zaustavljeni smo tek kada smo gotovo uspeli. Posle par fotografija trebalo je saopštiti svima – Đoković neće trenirati na US Open kompleksu pred finale.
Onda je usledila nešto kraća pauza za ručak, a onda i sam meč. Kada pogledate koliko je poznatih ličnosti odlučilo da nedelju popodne provede na najvećem teniskom stadionu počinjete da shvatate da se i vi nalazite u privilegovanom položaju. Doduše, za razliku od ostalih vi sve vreme nešto radite.
Internet je doneo novi nivo nespokoja prosečnom sportskom novinaru (a pogotovo onom ko pokušava da uradi nešto više od pukog odrađivanja posla), pa je tu neprestano fotografisanje trenutka, pisanje polurečenica, gledanje svakog detalja. Bitno je i ono što se dešava na terenu i ono van njega. Uz to na „Artur Ešu“ sedite dosta blizu terena, ali pod takvim uglom da daljeg igrača često ni ne vidite.
Taj meč je trajao užasno dugo (samo je drugi set trajao preko sat i 44 minuta), pa u jednom trenutku i oni sa čeličnim bešikama moraju da posustanu. Uz to sam imao i problem da mi se telefon jezivo brzo praznio zbog stalne upotrebe, pa sam morao da se snađem na američki način – prenosive baterije koje dobijate slanjem jedne SMS poruke. To me je spasilo da „preživim“, ali sam uporedo sa stadiona moram da kucam još par stvari (jer je najbolje kada to radi čovek koji zapravo to i vidi), pa me sada brinuo i laptop…
Ipak, odlazak do toaleta je uvek mač sa dve oštrice jer je ujedno olakšanje i strepnja. Uz malo objašnjavanja na ulazu gde samo morao da pokazujem čak i specijalnu akreditaciju koju dobijamo kao srpski novinari kada igra Đoković sam uspeo da prođem, a posle sam u znak poštovanja dobio i prolaz kada to ne bi smelo. Ipak, kao i svi ljudi na svetu i američki redari vas mnogo više cene kada se pošteno posvađate.
Nastavak meča doneo je standardnu nervozu, a onda trenutak prave sreće. Ništa ne može da zameni taj nalet adrenalina kada klub, reprezentacija ili pojedinac kog (prvenstveno) pratite na nekom turniru konačno dođe do trofeja.
Ipak, to je značilo da je posao tek počeo. Snimanje navijača, gužve na izlazu, a onda trčanje redom na konferencije za medije. Najpre da se proćaska sa Goranom Ivaniševićem, uvek neposrednim i duhovitim, a onda i sa samim Novakom.
Od prvog do poslednjeg dana je grupa srpskih novinara ozbiljno porasla, pa su i priče postajale sve duže. Na kraju je sve završeno zajedničkom fotografijom sa šampionom, što je tradicija koju je ustanovio čovek, ma Vuk, kog tog dana nije bilo u Njujorku (ali nije ni spavao te noći u Nišu).
I tako odlazimo posle svega toga i do tog medija centra u kom provodimo zapravo i ozbiljan deo dana. Svaka radna stanica je identična, a razlikuju se samo nalepnice koje se nalaze na njima. U pitanju je običan sto, sa fiokom koja se ovog puta otvarala podizanjem šrafa (očekivao sam nešto inventivnije), sa ekranom na kom se nalazi program na kom možete videti svu statistiku, istoriju igrača, turnira, svaki poen svakog gema usporeno… Ma, sve što vam je potrebno imate na jednom mestu, ranije su za to bile potrebne knjige i knjige.
U međuvremenu svih ovih radnji vi se neprestano nalazite na telefonu, neprestano ste dostupni za sve što bi trebalo uraditi i neprestano pokušavate da budete najbrži mogući. Konferencije se objavljuju na dva načina ili u odeljku koji se nalazi na programu ili putem poruke preko Whatsappa. Dakle, ukoliko u jednom trenutku ostanete bez interneta možete da ostanete i bez odrađenog posla.
Sve ovo ima neku mazohističku čar koju je teško objasniti, ali koja čini ovu profesiju tako specijalnom. I na kraju se uvek desi da najobičniji problemi predstavljaju i najveći izazov. Kako otići sa kompleksa?
Aplikacija za naručivanje vozila ne radi, taksista nema, metro je predaleko da bi se išlo po kiši koja pljušti kao da želi da spere viševekovne ljudske grehe.
Pokušali smo pešaka do mesta za naručivanje vozila, a onda nismo imali druge do da Milan, Miloš i ja da odemo na metro. Poštedeću vas fotografija na kojima smo bili toliko natopljeni kišom da bi neko pomislio da smo bili u izboru za „mis mokre majice“.
I znate šta? Bila su zatvorena glavna vrata metro stanice, morali smo da prolazimo kroz sporedna, a onda je stigao dugo čekani voz i odlučio da na toj strani ne otvori vrata. Više od 10 ljudi je ostalo zbunjeno na peronu, a onda smo se svi uputili na sledeći. „Šta sve neće da nam se desi?“, pitali su se dok mi je kroz glavu prolazio svaki crtani o malerima ikada napravljen. Očekivao sam da se verovatno nakovanj stušti sa neba.
I na kraju nakon 14 sati na nogama smo bili kući. Posao nije gotov, pa u trenutku kada ovo pišem brojim već 20 sat kako sam budan. E, to je sva lepota i kob ovog posla.
Možda i to objašnjava zašto je lepota, gotovo uvek, prokleta.
Ali, lepota je uvek lepota, a pritisak je uvek privilegija. Hvala vam na privilegiji da vam ispričam bar ovaj mali delić.
BONUS VIDEO Novak ostvario novu pobedu na US Openu
