2
Deset godina posle prvih pisanja da porodica Đoković odlazi sa teniskih terena na Dorćolu, to se zaista i obistinilo.
Novak Đoković ove godine svoju pripremu za sezonu na šljaci radi na Košutnjaku, pošto više nema svoje terene u Beogradu.
Prošlo je sada već skoro sedam meseci od kako su srušeni tereni, te kako je Novak digao ruke od njih.
PROČITAJTE JOŠ
U senci njegovog nastupa na mastersu u Rimu prethodne godine kao bomba je odjeknula vest da gasi svoju tenisku akademiju.
Đoković je tada najavio da će 1. juna vratiti svoj Teniski centar Beogradu i da klub prestaje sa radom, što se kasnije i dogodilo.
Za 15 godina imao je Teniski centar „Novak“ i svojih blistavih, ali i svojih kontroverznih trenutaka. Sve to nije menjalo odnos nacije prema Đokoviću koji je u međuvremenu postao najbolji teniser ikada.
Teniski centar na Dorćolu počeo je da se izgrađuje za potrebe „Belgrade Opena“ 2009. godine i na njemu su igrani mečevi Univerzijade.
Plan rekonstrukcije i izgradnje teniskih terena obuhvatao je trošak od 70 miliona dinara, a lokacijski je odabran deo Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“.
„Želja nam je bila da budemo maksimalno praktični. Tereni se rekonstruišu za potrebe ATP turnira, ali će se na njima igrati i na Univerzijadi“, rekao je Igor Miklja, tadašnji gradski sekretar za sport.
Izgradnju teniskih terena finansirali su Srbija, Beograd i opština Stari grad, a planirano je tada da centralni teren ima kapacitet od pet hiljada mesta, dok bi dva manja terena primala po tri hiljade posetilaca.
Novakovo iskustvo sa velikih turnira je već dotle bilo bitno u smislu izgradnje pomoćnih objekata poput teretana, svlačionica, medicinskog centra.
Sa tim je moralo da se ide ubrzano, jer je ATP licencu za organizaciju turnira izdao relativno kasno, pa je za kompletne radove ostalo tek nekoliko meseci.
Epilog je manje-više poznat. Beograd je bio domaćin turnira 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, a Novak ima dve titule iz prvog „mandata“ turnira. Međutim, kad nije mogao da igra, nije bilo ni toliko interesovanja i publike.
Trebalo je još uvek „brusiti“ tenisku publiku i povećavati popularnost sporta koji je na neki način godinama bio na margini popularnosti jer nije bilo velikih uspeha i teniske kulture.
„Doneli smo odluku koja je u ovom trenutku najracionalnija, uzimajući sve uslove u obzir. Hvala svima koji su proteklih godina bili deo ovog događaja i učestvovali u organizaciji. Iza nas su četiri godine tokom kojih je organizacija turnira od strane ATP-a uvek ocenjena najvišim ocenama, a igrači su posebno isticali vrhunske uslove koji su im svake godine omogućeni“, pisalo je 2013. u saopštenju kompanije „Family sport“.
Tada se pisalo da kompanija nije htela da se upušta u dodatne troškove i investicione rizike bez pomoći države, mada je Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, na čijem je čelu bio Oliver Dulić, bilo spremno da plati 200.000 evra i da to knjiži kroz akciju „Očistimo Srbiju“. Tih 200.000 evra je recimo bilo nešto više od polovine nagradnog fonda.
Međutim, tek što je prvi mandat završen, došlo je do problema. I to na relaciji porodice Đoković i opštine Stari grad, zbog dešavanja koje su tinjale nekoliko godina.
Radna grupa je 2009. privremeno konstatovala da je „Family sport“ uložio u terene 190 miliona dinara do jula te godine. „Family sport“ je 2010. potpisao ugovor o zakupu na deset godina s godišnjom rentom od 75.000 evra, dok se ne utvrdi obim ulaganja zakupca. Bilo je predviđeno da veštaci do 31. marta 2010. ispitaju obim investicija, ali im nije bio dozvoljen pristup.
Zato je Opština presekla i raskinula saradnju 2013, što zbog neredovnog izmirivanja obaveza zakupa, što zbog toga jer „Family sport“ nije izmirio ni troškove ugradnje vodomera, a ni obaveze dospele za potrošnju vode na teniskim terenima od 170.000 dinara.
Povrh svega, na objektivma koji su pod zakupom su izvođeni radovi bez građevinske dozvole, rekli su tada iz opštine Stari grad.
„Za bespravno izvedene radove koji su izvedeni do rokova koji su zakonom propisani, podnet je od strane opštine zahtev za legalizaciju“, saopštili su iz opštine. Opština je i tužila „Family sport“ i spor je okončan 2018. presudom Privrednog suda kojim su odbijeni zahtevi i firme i opštine za naplatu međusobnih potraživanja zato što je posle izmena Zakona o javnoj svojini, teniski centar prešao u vlasništvo Grada.
Kroz godine to nije bilo jedino sporno, pa su se ljudi žalili da izgradnja novih teniskih terena zaklanja spomenik majoru Dragutinu Gavriloviću i njegovim saborcima koji su 1915. branili Beograd.
Porodica Đoković je ostala na tom mestu, centar je rastao da bi 2020. ugostio „Adria Tour“ u vreme pandemije koronavirusa.
Egzibicioni turnir je bio pravo osveženje u vreme kada je sve bilo blokirano zbog globalne pandemije. Međutim, stranci su tada kritikovali Đokovića baš zbog turnira koji je došlo da gleda mnogo ljudi.
Od tada je prošlo jedva nešto više od godinu dana, a TC „Novak“ je opet postao predmet kontroverzi zbog nelegalne gradnje i proširivanja.
Uprkos svemu, Grad je prihvatio inicijativu teniskog centra da se u nastavku SC „Milan Gale Muškatirović“ izgradi sportski kompleks sa teniskim stadionom, hotelom i prodavnicama.
Umesto „zelenog pojasa“, trebalo je da se TC „Novak“ proširi sa 1,4 na 3,4 hektara uz mogućnost da se gradi 30.000 kvadrata objekata visine do 20 metara.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je tada ocenio da to rešenje nije dobro oko Kalemegdana.
Uprkos svemu, bilo je priče o otvaranju Akademije na tom mestu, o čemu je svojevremeno pričao i Viktor Troicki, selektor Dejvis kup tima Srbije.
Ideja je tada bila da svi treniraju i u akademiji napreduju kroz „holistički program“ i kao ljudi i kao sportisti, dok je Troicki istakao da taj prostor sada ima 13 terena, od čega je deset na šljaci i tri na betonu.
Plan je bio da se sve proširi za još šest terena, te da se podigne hala sa pet igrališta, mada bi neki postojeći bili zbog nje izgubljeni.
Jedva godinu dana kasnije došlo je do gašenja kluba i vraćanja terena Gradu.
BONUS VIDEO Novak nakon ispadanja u Monte Karlu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
