Niko nikada kao Novak, ovaj rekord će teško iko ikada srušiti: Novak je posle godinu i po dana uradio ovo i ućutkao sve

Đoković je preživeo dramu u Ženevi i sa 5:7, 7:6 (2), 7:6(2) razočarao Huberta Hurkača posle čak tri sata i osam minuta tenisa. Osvojio je i tu 100. titulu kojom je ušao u elitni klub od samo tri imena, pre njega su do njega uspeli da stignu samo još Rodžer Federer (103) i Džimi Konors (109). Razlika je u tome što njih dvojica imaju sijaset titula iz serija 250 i 500 dok se Đoković fokusirao na one najprestižnije, pa je rekorder i po broju grend slem trofeja (24) i masters titula (40). Novak je slavio u 100 finala, a izgubio ih je tokom karijere 43. Neverovatan podatak.

Ipak, to već znaju gotovo svi. Ono što tek fascinira je rekord koji će teško iko ikada uspeti da obori (koliko ih već ima u svojoj knjizi Novak).

Đoković je postao i igrač koji je napravio najveću razliku između prve i (za sada) poslednje ATP titule. U Amersfortu je slavio 2006. godine, a u Ženevi maja 2025. godine.

Između dve titule je prošlo čak 18 godina i 10 meseci (50. titula je stigla 2015. godine, gotovo je tanosovski savršen balans). Niko nikada nije napravio veću "rupu" između dve titule, to govori da je Đoković gotovo 20 godina konkurentan na najvišem mogućem nivou.

Ono što svi zaboravljaju da je ova titula od posebnog značaja za srpskog tenisera. Naime, posle godinu i po dana je osvojio ATP titulu, poslednja pre ove stigla je u dominantnoj 2023. godini kada je podigao Završni masters u Torinu. Od tada nije uspevao da dođe do trofeja. Sada je taj niz prekinut i to sa novim trenerom Dušanom Vemićem koji je vodio srpskog asa do titule na prvom turniru na kom su zajedno radili. Doduše ne bez izliva frustracija.

"Koliko ne znate da me vodite, sve se svodi na mene, veze sa mozgom nemate, j** mi mater", poručio je Đoković u jednom trenutku u naletu besa.

Dobra vest je da mu je stalo, a mnoge je ovo podsetilo na finale Adelejda 2023. godine. Tada je Sebastijan Korda naterao Đokovića da pleše na ivici žileta na turniru neposredno pre Australijan opena. Novak je tada uspeo da osvoji titulu i tako započeo jednu od najboljih sezona u karijeri. Bila bi bez dileme i najbolja da je osvojio i taj željeni Dejvis kup na kraju godine.

Svaka sličnost je namerna. Uvek je to Đoković radio tokom karijere. Kada god je izgledalo da je otpisan uspevao je da pronađe neki dodatni atom snage i da se opet izmisli. To je zaista nestvarno da smo tokom karijere videli nekoliko verzija Đokovića, usudio bih se da kažem najmanje četiri. Od početka i onog defanzivnog stila tenisa, došli smo na momente do ultranapadačkog gde udara najbrže forhende u karijeri i raspoređuje ih nestvarno precizno (uvek je govorio da gađa tačke veličine novčića po terenu). I ovog puta je to uspeo, a sada je probio i nekoliko blokada. Savladao je igrača višeg od 190 centimetara (u jednom trenutku je nanizao nekoliko takvih poraza), osvojio je 100. titulu i prekinuo post od godinu i po dana.

Sve ovo je spakovao u titulu u kojoj je uživala čitava bliža, a i neki članovi dalje porodice. Kakav momenat pred put u Pariz.

Svestan je Đoković da nekada na terenu zna da bude - težak. To je najblaža reč koju mogu da upotrebim, ali svi znaju da to ima za cilj da pronađe neke skrivene kutke u sebi i puteve koji su samo njemu dostupni.

„Samo imam da kažem hvala, ne samo zato što ste sa mnom u dobrim vremenima, nego i u lošim. Hvala što ste istrpeli kritike tokom meča. Treba izdržati taj nivo ludila, koji nekad imam na terenu. I vi ste naravno zaslužni za ovu stotku. Hvala momci“, rekao je Đoković.

I kao što je to džentlmenski uradio protiv Korde pre dve godine, sada je uradio prema Hubertu. Delovalo je da se Poljaku srušio svet jer je već mogao da zamisli sebe sa titulom.

„Gorak je ukus kad se izgubi meč na ovakav način. Izvini za to. Mislim da si više zaslužio da dobiješ ovaj meč. Igrao si sjajan tenis ove nedelje. Čestitke tvom timu, Niko (obratio se Nikolasu Masuu, Hubertovom treneru i bivšem teniseru protiv kog je osvojio prvu titulu u Amersfortu 2006. godine) prijatelju dobro je videti te. Imao si mnogo problema sa kolenom (opet se obraća Hurkaču), uspeo si da se vratiš i to je sjajno. Dostigao si visok nivo veoma brzo. Zaista uživam igrajući mečeve sa tobom, ali mogli bi da budu nešto kraći u budućnosti. Bio si inspiracija za mene i za sve nas. Ti si neverovatan igrač, mnogi ne znaju kakva si osoba. Svi zaslužuju da znaju kako si dobar čovek. Sve zasluge tvojoj familiji i tvom timu i tebi za tako nešto“, istakao je Đoković uz osmeh.

Dakle, Đoković je uspeo da ućutka sve koji su sumnjali u njega i da otvori parisku misiju na najbolji mogući način. Sada prepun samopouzdanja dolazi u prestonicu Francuske i to je ono što plaši sve rivale. Pokazao je da i dalje može, a od 2019. godine je u Parizu gubio samo od Rafaela Nadala. Sada ni njega više nema, iako je za ovu nedelju zakazan i glamurozni oproštaj od njega.

BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni