Novakova eliminacija na Vimbldonu i pitanje koje muči sve

Sam Novak je posle meča izjavio da počinje da shvata da su godine problem, što je iskrenost koja retko izlazi iz usta sportista približno takvog kalibra.

Ipak, ove reči ne umanjuju sjaj blistave karijere koja je obeležila jednu epohu, niti trenutni status trećeg igrača sveta na ATP trci ove godine, sa tri polufinala grend slema iza sebe (i na Australijan openu, Rolan Garosu i Vimbldonu je stizao do pretposlednje faze.

Novakova realnost na Vimbldonu

Vimbldon je za Đokovića oduvek bio više od turnira, to je bila njegova druga kuća, poprište nekih od najvećih trijumfa i epskih borbi. Iz godine u godinu, travnati teren Centralnog terena bio je svedok njegove dominacije, neverovatne fizičke spreme i mentalne snage koja ga je izdvajala od ostalih. Novak je i drugi najtrofejniji teniser u istoriji ovog turnira sa sedam titula, jednom manje od Rodžera Federera.

Međutim, ovogidišnji turnir protekao je drugačije od onoga na šta smo navikli kada je Novak u pitanju kroz godine unazad.

Janik Siner, mlađi, brži i nemilosrdan, pokazao je da smena generacija bolna realnost.

Iako je Đoković pružio dostojan otpor, bilo je jasno da je nekadašnji Novak sa Vimbldona ustupio mesto čoveku koji se bori ne samo protiv protivnika, već i protiv časovnika.

Reči koje su odjeknule

Izjava "godine su problem" odjekuje mnogo dublje od obične sportske analize. To je priznanje, ljudsko i ranjivo, jednog od najvećih sportista svih vremena. Novak Đoković, čovek koji je definisao granice izdržljivosti i posvećenosti, sada se suočava sa istim izazovima kao i svaki drugi smrtnik. Ta iskrenost čini ga još većim u očima javnosti.

„Ne mislim da je to loša sreća, već jednostavno godine. Istrošeno je telo… Koliko god se ja brinuo o njemu, to je realnost, u poslednjih godinu i po dana osećam to kao nikada ranije. Teško mi je prihvatiti to, jer mislim da kada sam zdrav i dalje mogu da igram baš dobar tenis. To sam i dokazao ove godine, ali mislim da igranje mečeva na tri dobijena seta ove godine mi je baš problem, fizički. Što duže traje turnir, to mi je gora situacija. Ja uspem da dođem do finalnih delova, došao sam do polufinala svaki put na slemovima ove godine, a onda dođem na Sinera ili Alkarasa… Oni su spremni, mladi, naoštreni. A ja ulazim u te mečeve sa pola rezervoara i nemoguće je tako dobiti meč. Tako je kako je. To je jedna od onih stvari koje moram da prihvatim i da se nosim sa realnošću situacije i da izvučem što je najbolje moguće“, rekao je Novak posle poraza na Vimbldonu.

Videti ga kako se i dalje bori za sam vrh, uprkos očiglednim signalima koje mu telo šalje, inspiriše. Iako više nije apsolutni vladar, Đoković je i dalje u samom vrhu, i to je nešto što ne sme da se zaboravi. Tri polufinala grend slema u tekućoj godini su dokaz njegove neizmerne klase i želje za pobedom koja ga i dalje pokreće. Njegova borba sa mlađim generacijama nije samo sportska, to je metafora za život sam – kako se nosimo sa starenjem, sa smenom generacija, i kako pronalazimo snagu da se borimo čak i kada znamo da je konačni ishod neizbežan.

Šta sledi za Đokovića?

Poraz na Vimbldonu ne znači kraj Novakove karijere. Njegova izjava je pre shvatanje, nego odustajanje. Da li će se povući? Verovatno ne još. Novak je borac. Ipak, ova godina, a posebno Vimbldon, biće prekretnica. Možda će morati da selektivnije bira turnire, da prilagodi svoj stil igre, ili da jednostavno prihvati da nije više nepobediv, koliko god mu teško to palo, a i srpskim navijačima.

Bez obzira na buduće odluke, Novak Đoković je već ispisao najlepše stranice teniske istorije. On je šampion koji se suočava sa realnošću starosti sa dostojanstvom i iskrenošću, a to je lekcija koja prevazilazi okvire sporta.

Kakav je vaš utisak o Novakovoj izjavi i njegovom nastupu na Vimbldonu ove godine?