26
Nekada je ovaj prevoz bio mnogo, mnogo bitniji, a danas je "samo" turistička atrakcija od 2,9 dolara. Ipak, predstavlja zaista jedinstveno iskustvo.
Mislio sam da je trajekt kojim „vukovi“ sa Vol Strita povremeno idu na posao najneobičniji javni prevoz, a onda se pojavila gondola, žičara. Slagao sam vas, pa ovo pišem u maniru iskrenijeg izvinjenja od onog u novinama koje se objavi na 27. strani dan nakon što je laž objavljena na naslovnoj strani. Prepoznaćete da to i dalje postoji u Srbiji, a novine ne moram ni da pominjem.
PROČITAJTE JOŠ
Čar Njujorka je u njegovim „skrivenim draguljima“ ili „uskršnjim jajima“. Ne postoji prava reč za ovo u srpskom, pa sam se poslužio engleskim kovanicama, iako sam mogao samo da napišem tajnama. Ipak, nije ništa tajno kada je u pitanju ova žičara, gondola koja vodi od Menhetna do ostrva Ruzvelt (zapravo je to rečna ada, ali da ne davimo o geografiji).
Slagao sam iz neznanja, ali je valjda ljudski oprostiti ponekad. I sada ako se desi da se sutra pojavi neka vožnja raketom u Njujorku. Biće mi jako neprijatno. Pogotovo ako nekako naprave da i ona košta 2,9 dolara. Morao bih da se izvinim i treći put zaredom. Doduše, nisam se prijavio na vreme da kolonizujem Mars, pa sumnjam da bi baš mene pozvali, ali…
Njujork je uspeo da štiklira sve moguće vrste prevoza.
Pod zemljom – metro.
Na zemlji – autobusi i metro.
Na reci – trajekt.
I sad još ovo.
Nad zemljom – tramvaj (tako zovu ovu žičaru).
Doduše, postoji još jedna opcija, a to je helikopter.
Sat vremena razgledanja grada iz helikoptera košta 250 dolara, pa preporučujem da se, ipak, ode na neki vidikovac. A i manje je stresno verovatno za prosečnog čoveka.
Ako neko nekada bude koristio ovaj tekst da pronađe gondolu, samo da mu kažem da se nalazi na uglu Druge avenije i Istočne 60. ulice. Ne može da se pogreši, videćete gde se slika reka ljudi.
Pogled iz gondole.
Elem tramvaj očekivano ima samo dve stanice i u njemu se uglavnom stoji jer postoje samo dve klupe.
Ova linija je otvorena 1976. godine, a ranije je bilo pet stanica. Međutim, vremenom su one pogašene. Sada postoji samo jedna linija i dve zgrade koje su sačuvane. Jedna se nalazi na samo ostrvu Ruzvelt i predstavlja turistički centar.
Druga je zadržala originalnu zelenu boju, ali se ne koristi. Verovali ili ne i ovde se snimala jedna sekvenca Spajdermena iz 2002. godine što više pokazuje koliko je taj junak usko vezan za Njujork, nego bilo šta drugo.
U današnjim tramvajima ili kabinama može da stane do 110 ljudi (ranije i do 125). Očekivano je bilo puno jer predstavlja jednu od jeftinijih turističkih atrakcija u gradu. Posebno mi je bilo zanimljivo to što sam mogao da snimam kako se lagano uspinjemo na 76 metara iznad nivoa betona i kako odjednom postaje mirnije.
Pad je nešto oštriji i nisam siguran da bi se svima dopao, ali je generalno iskustvo sjajno. Ima i ova gondola čoveka koji upravlja i koji određuje kada se kreće i staje (na svakih sedam ili osam minuta idu kola).
I to je ono što je najimpresivnije kod Njujorka. Iako je nastao vekovima posle Beograda uspeo je mnogo više da očuva svoju izvornost. Neke tradicionalne stvari su ostale sačuvane, druge koje nisu izdržale test vremena su samo zamenjene boljima. Ipak, i dalje može da se pronađu kvartovi onog Njujorka kakav se vidi u filmu „Bilo jednom u Americi“.
To poštovanje nekih tekovina nama ponekad nedostaje. Doduše, Njujork nikada nije bio bombardovan i razaran do temelja kao Beograd, što je znatno otežalo prosperitet grada. Ali dok je Njujork grad sa najvećom metro linijom na svetu, uskoro će otvoriti i 500. metro stanicu u gradu, Beograd nastavlja da bude jedina kontinentalna multimilionska prestonica Evrope bez metroa. Zato je valjda i metropola, kao što kaže u onom vicu, jer je metro izgrađen do pola.
Amerikanci mogu biti mnogo toga, ali zaista ostaju majstori da uspeju da naplate i najmanju sitnicu i da iz svega izvuku maksimum.
Zato je ostala sačuvana i ovaj jedna linija. Samo da pokažu da može i ovako.
BONUS VIDEO Prva konferencija Novaka Đokovića kao olimpijskog šampiona
