0
"Je l' sad shvataš sine?", pitao je Aleksandar Đorđević Vladimira Radmanovića i zagrlio ga je dok je tada aktivni košarkaš plakao kao kiša jer nije dobio medalju iz Indijanapolisa. Ali, da li sada mi shvatamo šta se dešava sa srpskim tenisom?
Situacija je zaista alarmantna i dok se podigla ozbiljna prašina oko odlaska Novaka Đokovića sa terena na Dorćolu, tačnije vraćanje gradu Beogradu na upravljanje, malo se govori o pravim stvarima koje bi trebalo menjati.
PROČITAJTE JOŠ
Ništa, ali ništa ne može da zameni sistematski rad, ali je ta reč u Srbiji često nedovoljno cenjena osim u košarci i u vaterpolu. To upravo i objašnjava višedecenijske uspehe ove dve reprezentacije. Srbija za razliku od mnogih zemalja nema Nacionalni teniski centar, klubovi sada nemaju taj nivo takmičarskih mečeva, akademije nastaju i nestaju. Retki odblesci dobrih vesti sijaju iz Novog Sada, iz Kuršumlijske Banje ili drugih destinacija, a mladi teniseri nemaju ono što im je preko potrebno. Nemaju prilike da iz nedelje u nedelju igraju jake, takmičarske mečeve.
To je uzrok, rešenje je u postavljanju sistema (nimalo lak zadatak), a šta je surova stvarnost? Srpski juniori su izgubili sva tri meča na Vimbldonu i ukupno osvojili samo šest gemova. Šest.
Tira Katerina Grant je savladala Darju Suvirdjonkovu sa 6:1, 6:3, Lorenco Skijabasi je savladao Branka Đurića sa 6:1, 6:0, a na kraju je Rosica Denčeva dobila Teodoru Kostović 6:0, 6:1.
I zato moramo svi da radimo na tome da se pronađe rešenje, istina je da su im ovo bili prvi mečevi na travi, ali sa kakvom će gorčinom ponovo izaći na travu.
Gorka pilula za sve koji vole tenis, ali poruka mora da bude glasna. Inače ćemo čekati bljesak Natalije Stevanović osam godina, osam godina paklenog rada čak i u momentima kada je u nju verovao samo suprug. Čekaćemo incident, čekaćemo senzaciju i slaviti nekog za ulazak u glavni žreb.
To su one najcrnje prognoze, ali ih moramo biti svesni da bismo ih izbegli. Niko ne želi da tenis koji je godinama jedan od najpopularnijih sportova u Srbiji sada padne u zapećak, da nakon ovog cunamija nestvarnih rezultata u poslednjih 15, 20 godina dođemo opet do oseke. Ili ne daj Bože – suše.
To je lice koje ne bismo želeli da vidimo, a sama svest je dovoljna da se ono odbije. Ipak, imao sam priliku i da vidim drugo lice Lasla Đerea. Kako je samo bio nasmejan i srećan nakon prva dva kola, kako se pozdravljao sa srpskim novinarima dok smo ga čekali na terasi u ponoć posle meča drugog kola.
I kako je uspeo čak i da se nasmeje nakon što je završio priču o Cicipasu, odjednom je pokazao drugačije lice. I to me je stvarno oduševilo, čak sam i prokomentarisao „da bi bio mnogo, mnogo popularniji da je takav i pred kamerama“.
Nažalost, osim toga ne mogu da vam prenesem više detalja. Ipak, najvažnija poruka nam je jasna i moramo da je shvatimo ozbiljno.
BONUS VIDEO Veliki sukob i haos na Vimbldonu: Teniser besneo na Srpkinju zbog jedne odluke, nije prihvatio izvinjenje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
