0
Ukoliko čovek vredi samo onoliko koliko puta uspe da ponovo izume sebe, onda je Mario Ančić jedan od najvrednijih osoba na planeti. U trenucima kada bi mnogi bili psihički razbijeni, on je pronašao način da postane opet svetska klasa.
Mario Ančić je pažnju svetske javnosti skrenuo na sebe kada je imao samo 17 godina. Tada je na Centralnom terenu Vimbldona pometlao sa terena Rodžera Federera koji će kasnije postati najuspešniji igrač u istoriji ovog turnira sa osam titula. Bio mu je to grend slem debi… Ta 2002. godina je bila prva u kojoj je uspeo da dođe do Top 100 na svetu.
PROČITAJTE JOŠ
Nije to bilo veliko iznenađenje za igrača koji je stigao do finala juniorskog Australijan opena (izgubio od Endija Rodika) i Vimbldona (izgubio od Nikolasa Maua) te 2000. godine. Nije to bilo iznenađenje za igrača koji je već pobeđivao Rafaela Nadala, Tomija Robreda…
Imao je veliku podršku u starijem sugrađaninu iz Splita, pa mu je Goran Ivanišević bio dubl partner već na Olimpijskim igrama u Sidneju kada su predstavljali Hrvatsku. Nekada najbolji junior sveta je brzo uspevao da se probija, pa je četiri godine kasnije stigao i do olimpijske bronze u Atini u paru sa Ivanom Ljubičićem.
Ančić je već 2004. godine stigao do polufinala Vimbldona što mu je i najbolji rezultat u karijeri na grend slemu, bio je sedmi igrač sveta na ATP listi i osvojio je tri ATP titule u karijeri.
Već krajem 2006. godine počinje da shvata da je prava odluka da se više posveti obrazovanju, već tada je bio student Pravnog fakulteta u Splitu koji je završio 2008. godine.
Ančić je propustio turnire u SAD tokom jeseni zbog povrede kolena. Nju je doživeo u incidentu sa džet skijem. Od 2007. godine se njegov život potpuno preokrenuo.
Više tenis nije bio bitan, nego samo i jedino zdravlje. U Marseju je predao meč prve runde i utvrđeno je da boluje od infektivne mononukleoze. To je uticalo na njega već tokom Australijan opena, a onda je proveo 10 nedelja u krevetu i propustio šest meseci na ATP turu. Tada je postajalo jasno da će teško uspeti da se vrati u Top 10 visine.
Ne samo problemi sa mononukleozom, već je imao probleme i sa srcem i sa štitnjačom.
„Kad vi operišete, kao što je Ivica Kostelić među nekima od vrhunskih hrvatskih sportista, kad vi operirate koljeno ili leđa, vi od sutra krenete da trenirate. Vi prolazite kroz ozbiljne bolove, ali ste svesni toga i kroz to idete, znači trenirate. Vama se nije puno toga promenilo u životu. Ako ste pre trenirali osam sati na terenu, kondicija, teretana, što već, dakle vi se trenutno ne možete baviti tenisom, ali opet ste u teretani, radite rehabilitaciju, plivate, sve što možete. Međutim kad imate problem sa zdravljem, vi ne možete ništa. Vi morate da pazite, slušati doktore, ja sam od toga kad sam imao 23 godine i kad sam osam sati dnevno u treningu, mečevima, bilo tenisu ili kondicionim treninzima, ja sam bio prisiljen da čežim godinu dana u krevetu“, ispričao je.
Poslednjih 10 godina živi i radi na Vol Stritu posle doktorata na Kolumbusu. Otkrio je kako je preokrenuo svoj život.
„Život vam jednostavno podeli karte, na vama je da igrate. Obrazovanje je bilo ključ, ono mi je dalo drugu šansu u životu nakon tenisa. Imao sam želju da se dokažem u nečem novom, a bez obrazovanja to ne bi bilo moguće. Bilo je novo, ali i uzbudljivo. Morao sam da dovedem ego u red, ali mi je sport tu izuzetno pomogao. Pomogao mi je da naučim da uvek ima uspona i padova, da sam sad na početku i da moram da učim na isti način na koji sam učio tenis. Trebalo je pregrmeti probleme, ali sam odradio sve obveze u Hrvatskoj. Kasnije sam, neplanirano, završio u SAD“, dodao je.
Ne da mu sve ovo nije bilo na pameti, već nikada ne bi poverovao da će ovo biti njegov život.
„Da mi je netko pre deset godina rekao da ću raditi u investicijskoj banci, rekao bih mu da ode na psihijatriju. Kao teniser sam razmišljao samo o idućem grend slemu, Olimpijskim igrama, turniru, kako da se poboljšam. Sport je bio sve što sam ja znao i hteo do 23. godine kada je došlo do povreda i bolesti. Proveo sam više vremena u oporavku i po bolnicama nego na terenu. Došlo je u jednom trenutku vreme da sebi priznam da je vreme da krenem u nešto drugo.“
Do Karlosa Alkaraza je bio jedini teniser koji je uspeo da savlada Đokovića u pet setova na Vimbldonu. To nisu uspeli nikada da urade ni Rodžer Federer, ni Rafael Nadal, a Srbin u tim mečevima ima skor od 10-2.
„Imponuje mi da sam igrao u eri Đokovića, Nadala i Federera. Dobijao sam ih i gubio. Sve je počelo kao sport, a kasnije smo razvili prijateljstva. S tim ljudima ste 11 meseci, toliko traje sezona. Bez obzira na to što ste rivali, počnete shvaćati da van terena morate biti spremni pojesti večeru i popiti piće“, rekao je.
Đoković je u njemu prepoznao ne samo velikog rivala, već i prijatelja. Tako je Ančić radio u tandemu sa Andreom Agasijem i bio trener srpskom asu.
„Ančić je jedan od najobrazovanijih sportista koje sam upoznao, ali je i veoma ljubazan i ima sjajan karakter, sa sjajnim sistemom vrednosti u životu, sličnim mom. Imali smo veoma kratak razgovor, on je već planirao da dođe u London. Sjajno je što je ovde, ništa nismo dogovorili dugoročno, idemo korak po korak“, rekao je Đoković o momku koji je osvojio tri ATP titule i koje je tada postao već postao bivši as.
Hrvatski teniser je trijumfovao dva puta u Hertogenbošu, ali i Sankt Petesburg. Dakle, dve titule na travi i jedna na tepihu dovoljno pokazuju neobičnu karijeru. z to je stigao do još osam finala. U dublu je podigao pet titula u pet finala.
Ančić je danas u biznisu od sedam milijardi dolara i zvanični je predstavnik i partner „One Equity Partners“ fonda.
Ančić je kao pravnik radio čak i u NBA ligi, ali i u „Kredi Svis“ banke u Njujorku. Tako je momak koji je sa Hrvatskom svojevremeno osvojio Dejvis kup, tenisko svetsko prvenstvo, sada osvojio svet u odelu i sa kravatom. Više reket nije bio potreban, sada je u odelu vedrio i oblačio.
Kada je odlučio da završi tenisku karijeru plakao je na oproštajnoj konferenciji za medije. I dalje je ostalo veliko pitanje iza njega – Šta bi bilo kad bi bilo?
BONUS VIDEO Novak Đoković – Flavio Koboli, najbolji momenti meča
