Siner uprljao tenis i nema nameru da stane - preti da ga sroza u blato

Teško da postoji neko ko nije čuo za doping aferu italijanskog tenisera koja u poslednjih godinu dana dominira kao glavni medijski narativ.

I kad je delovalo da je to poglavlje konačno završeno, a Siner u prvi plan vratio svoje vanserijsko tenisko umeće, ponovo je potezima lupio šamar svakom poštenom ljubitelju tenisa.

Od ere titana kao što su Novak Đoković, Rodžer Federer i Rafael Nadal, do svetskog broja jedan koji je potencijalno novo veliko doba i rivalstvo sa Karlosom Alkarazom bacio u drugi plan.

Nakon što je dva puta bio pozitivan na klostebol, nedozvoljenu supstancu, u martu prošle godine u Indijan Velsu i zbog toga samo opomenut oduzimanjem bodova i nagradnog fonda sa tog turnira, krenula je predstava za javnost.

Siner je, nakon što je cela stvar postala javna, odlučio da se „zahvali“ Umbertu Ferari i Đakomu Naldiju na saradnji, jer se više nije „osećao sigurno“. I narednih godinu dana je zaista tako i bilo, nije Siner sarađivao sa njima, čak je napravio novi korak, zaposlivši kondicionog trenera Marka Panikija, inače bivšeg saradnika Novaka Đokovića, kog je potom otpustio jer je, navodno, „previše pričao posle finala Rolan Garosa“.

No, da nije razlog za rastanak bilo to što je Paniki otkrio da je „Siner plakao u svlačionici 15 minuta“, postalo je jasno pred početak turnira u Sinsinatiju, kada je Italijanov tim šturim saopštenjem objavio da se Ferara vraća.

Prirodno, novinari (i javnost) su jedva čekali da Siner konačno kaže nešto više o ovoj temi, pogotovo zbog načina na koji je o starom/novom saradniku govorio pre godinu dana, ali – „ćorak“.
Umesto da pojasni kako je tačno za tih godinu dana Ferara, inače čovek koji je označen kao glavni krivac za doping skandal, prešao put od nekoga zbog kog se Siner ne oseća sigurnim do čoveka od poverenja, trenutno prvi reket sveta je odabrao da – ćuti.

Dobro, zapravo ne baš, pošto je ipak rekao dve rečenice:

„Da, mislim da smo sve, baš sve rekli u saopštenju. Nemam šta da dodam“, kratko je naveo on i ostavio javnost da se pita – šta se promenilo?

Teško je zamisliti u ovom trenutku gori scenario za sam sport od svega što se desilo. Ni suspenzija od tri meseca nije mogla da opere Sinerove grehe, ali je bila bar neka slaba uteha da su neki potezi povučeni.

Kada su u Parizu odigrali spektakularan meč u finalu Rolan Garosa on i Karlos Alkaraz, svet je ponovo počeo da priča o majstoru tenisa iako je većina njih navijala protiv njega. To je, uostalom, nešto što će pratiti čitavu njegovu karijeru. Ali, bar je u prvom planu bio tenis, sport koji je posle najveće ere u svojoj istoriji u kojoj su Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković bacali u trans milione navijača, dobio preko potrebno veliko rivalstvo u Sineru i Alkarazu.

Sada, posle svega, ponovo je u centru pažnje priča o prljavštinama, zaverama, skandalima, a Siner, koji je ove godine gotovo neprikosnoveni gospodar na teniskom terenu, samo je tresnuo šamar samom sportu. Jer, budimo realni, nikada ovako veliko ime nije bilo uvučeno u prljavu priču kao što je Janik Siner. Ako je to uradio on sa svim talentom i logistikom, šta će uraditi neko ko je na mnogo nivoa ispod u želji da bude kompetitivan?

Nije uzalud Novak Đoković u prethodne dve godine pričao o velikoj pretnji po tenis zbog rastućih sportova kao što je padel, koji prete da preuzmu primat i dovedu tenisere u još lošije stanje od onog u kojem se nalaze i zbog kojeg se, preko svoje organizacije, godinama borio.