0
Dušan Strajnić je mogao da ostane upamćen kao teniski dragulj Srbije, ali je on postao kulturno blago kada je u pitanju muzika. RTS je napravio veliku uslugu izvođaču kog je odlučio da cenzuriše.
On je deo grupe „Oxajo“ koja je nastupala na Pesmi za Evroviziju pesmom „Mama“ koja je izazvala veliku pažnju publike zbog skrivenih poruke podrške studentima.
PROČITAJTE JOŠ
Naime, izvođenje pesme „MaMa“ pratili su alternativni tekst i vizuali, koji nisu bili identični tekstu pesme, već su to bile poruke koje su mnogi protumačili kao podršku studentima.
„Hodaju od grada do grada, širi se sloboda. Više se ne plašimo, tu smo spremni… Nema straha, ustajemo“, pisalo je u tekstu koji je pratio njihov nastup, iako to nije deo originalnog teksta pesme.
RTS je ove poruke očigledno prepoznao kao nepodobne, te su odlučili da obrišu prvobitni video koji je objavljen na Jutjubu i zamene ga novim, koji ne sadrži ove poruke. Kako je to odmah primećeno i izazvalo mnogo negativnih komentara, cenzurisan video je obrisan i ponovo vraćen originalan.
„Radim kao teniski trener, radio sam dok sam bio na fakultetu, onda sam batalio kad je muzika uzela maha, ali sam se poslednje tri, četiri godine vratio. Pravo da ti kažem, baš mi je nedostajalo. Trenirao sam od sedme do 19. godine aktivno, sa turnirnima i tim životom koji znaš i sam kako ide. Baš sam naglo prekinuo, jednog dana sam rešio da više ne ideš besomučne treninge. Tog dana sam imao četiri, pet sati treninga, sećam se tačno, i… Došao sam kući, ostavio rekete i rekao roditeljima da sutra neću ići na trening i nisam pipnuo rekete tri, četiri godine posle toga“, poručio je Strajnić u podcastu „Ubod kulture“.
Imao je priliku da igra sa velikim asovima srpskog tenisa, pa čak i sa najboljim svih vremena.
„Troicki je moje godište, 1986. godine, a Đoković je 1987, ali je uvek igrao sa nama čak i kada smo se mašili, igrao je sa starijom generacijom. Sa njima sam igrao dosta, sa Troickim sigurno pet puta, sa Noletom tri puta zvanično. Sa obojicom mi je skor 0-8“, rekao je uz osmeh.
Govorio je o tome da li je video kvalitet Novaka Đokovića već tada.
„To je zanimljivo, baš dobro pitanje. To je vreme 90-ih, 2000. sam imao 14 godina, između 1995. i 2005. godine, nismo mi tad uopšte imali neki tenis, niti tenisku kulturu, sem Monike Seleš i Bobe pre toga, što mi kao klinci nismo ni znali, a Moniku smo pamtili. U to vreme se pojavila Jelena Dokić, ona isto nije odavde već iz Australije. Nismo imali tu kulturu kao u košarci ili fudbalu, da imaš ikakvu predstavu gde se nalaziš i kakva je konkurencija napolju. Bili smo zatvoreni, nije bilo internacionalnih turnira, nismo mogli da vidimo kako igraju drugi, skup je sport sa tim putovanjima, nije se mnogo putovalo napolje. Bili smo zatvoreni i politički. Niko nije to suštinski očekivao. Baš danas sam sreo svog drugara iz tog drugara u Vršcu kad sam držao trening, nisam ga video 20 godina. Baš kaže nismo bili svesni kakva je to generacija, da jesmo možda bismo to jače i gurali da pomisliš da si konkurentan sa tim igračima napolju. To je malo zabluda jer na kraju dana svi tehnički i fizički igraju dobro tenis, a taktika kao Nole i Top 20 igrači, taj mentalni sklop je jedan u milion. Desilo se sve onako kako treba da se desi“, poručio je Strajnić.
BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
