Najbolji trener Srbije za Nova.rs o istorijskim uspesima, napadu na medalje na Olimpijskim igrama i putu do nagrade

U izboru Olimpijskog komiteta Srbije izabran je za najboljeg trenera u Srbiji za 2025. godinu, pošto je sa našim rvačima imao nekoliko zapaženih uspeha na velikim takmičenjima.

"Nagrada prija i imponuje. U zemlji sporta biti proglašen za najboljeg trenera je veoma velika čast", počinje Trajković za Nova.rs.

Zasluge za Trajkovićevu nagradu idu pre svega i Aleksandru Komarovu, srpskom rvaču ruskog porekla, koji je u izboru OKS-a izabran za najuspešnijeg sportistu u godini koja je ostala za nama.

"Što se tiče rezultata u 2025. godini - osvojene su dve evropske medalje i svetska medalja. Evropsko srebro Georgija Tibilova, evropska bronza Saše Komarova i za kraj godine svetsko zlato Komarova. Znači tri medalje, to je više nego uspešno."

Trajković veruje da će i 2026. biti uspešna za srpsko rvanje, jer kontinuitet medalja treba da se nastavi. Srpski rvači su pokazali da poseduju kvalitet i da su ozbiljni kandidati za medalje gde god da se pojave.

"Naš cilj je na svom takmičenju osvojiti bar jednu medalju. Taj kontinuitet osvajanja medalja treba da se nastavi, jer je i ranijih godina uvek bilo medalja. Ja se nadam da će i u 2026. biti tako."

Evropska i svetska prvenstva nikako nisu za potcenjivanje, ali su Olimpijske igre ono najvrednije u sportu. Trajković se nada da će generaciju koju vodi, a čiji je lider Komarov, upravo na OI 2028. godine biti na svom vrhuncu i napasti (zlatne) medalje.

"Cilj ove generacije je 2028. u Los Anđelesu na Olimpijskim igrama. U nekim situacijama ću možda i morati da sačuvam nekog takmičara, da ga malo prištedim da bi za 2028. bio na visini zadatka", ističe Trajković.

Oprezan je, iako je evidentno da Srbija ima čemu da se nada kada je reč o rvanju, bar u godinama koje slede.

"To smo pričali i pre Pariza (da Srbija može da se nada medaljama na OI), pa se nismo vratili sa medaljom. Ja bih ostao malo rezervisan, ali uradićemo sve da 2028. jedna medalja zasija na rvačkim grudima."

U zvaničnoj izjavi na svečanoj ceremoniji u organizaciji OKS-a, tokom koje su podeljene nagrade, Vojislav je sve prisutne u sali nasmejao pričom o svom bratu Željku, koji je i te kako zaslužan za mnoge uspehe srpskog rvanja.

"Mi smo zajedno odrasli, on mi nije rođeni brat, nego od strica. Zajedno smo odrasli kod babe i dede. Svi misle da smo rođena braća, ali nismo. Non-stop smo isprepleteni, naši životi, zajedno radimo... To je nekad mali problem (smeh). Konačno je skupio hrabrosti (da ga postavi za glavnog trenera), ali ja sam opravdao poverenje kao prvi trener."

Upitali smo Trajkovića i kakvi su iza kamera momci koje vodi kao trener.

"Momci su posvećeni. Oni žele rezultat. Moje je samo da ih usmeravam i neće biti problema nikakvih."

Trajković je godinama unazad bio deo svečane ceremonije OKS-a, sedeo je u trećem, petom, osmom redu, ali je verovao da će dogurati do bine i sada je u tome uspeo.

"Upornost, rad, disciplina i nema odustajanja. To je recept. Može se dostići sve, samo treba biti istrajan, uporan i raditi, raditi, raditi..."

Za kraj razgovora, pričao je o željama za 2026. godinu.

"Da bude zdravlja, da ne bude povreda i da se veselimo novim lepim rezultatima i uspesima", zaključio je Trajković u razgovoru za Nova.rs.

Inače, treba znati da je Olimpijski komitet Srbije je po prvi put nagradu za najuspešnijeg trenera u godini poslao u rvanje, što znači da je Trajković ispisao istoriju i ovaj uspeh će sigurno pamtiti čitavog života.