Najbolji trener Srbije nasmejao sve na svečanoj dodeli nagrada, želi medalje na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu

Olimpijski komitet Srbije je po prvi put nagradu za najuspešnijeg trenera u godini poslao u rvanje, a Trajković će ovo priznanje pamtiti celog života.

"Poslednjih osam godina uvek sam prisustvovao ovaj svečanosti, sedeo sam u trećem, petom, osmom redu - sve u zavisnosti od rezultata. Sedeo i gledao sportske veličine kako dobijaju nagrade i divio se. Vrednim radom, trudom i zalaganjem dođoh i ja do ove bine", počeo je Trajković zvanični govor.

Bez Aleksandra Komarova, srpskog rvača ruskog porekla, ovaj uspeh ni za Trajkovića verovatno ne bi bio dostižan.

"Zahvalio bih se najzaslužnijem za ovo priznanje - Saši Komarovu, ali i ostalim momcima iz tima koji vredno rade, treniraju i ostvaruju zavidne rezultate."

Glavni cilj su medalje na sledećim Olimpijskim igrama, koje su na programu za manje od tri godine.

"Nećemo stati, idemo dalje, do Los Anđelesa 2028. godine, a i posle toga. Cilj ove generacije je 2028. godina."

Delio je i reči zahvalnosti na mnoge adrese, a uspeo je i da nasmeje sve prisutne u svečanoj sali.

"Zahvaljujem se prvim saradnicima, stručnom savetu Rvačkog saveza, rukovodstvu, ali i jednom čoveku koji nije zvanično više u strukturama Saveza, ali on je sve ovo postavio, namestio, naučio nas kako da radimo, tu je i dan-danas savetodavno za nas - to je Željko Trajković. On je moj brat i hvala mu što je konačno sakupio hrabrosti da dozvoli da me postave za prvog trenera."

Poentirao je baš kako treba - sa najbližima, bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće i ne bi imalo smisla.

"Zahvaljujem se mojoj porodici koja me podržava u svemu ovome. Rad bez podrške najmilijih ne vredi. Hvala vam još jednom, živela Srbija", zaključio je Trajković.