Bilo je ovo najbolje izdanje Srbije u istoriji protiv Japana. Iako je ova azijska selekcija znala da muči Srbiju u prethodnom periodu, na prethodna dva prvenstva su "delfini" slavili sa jednim golom razlike i to tek nakon sjajnih reakcija u drugom delu igre, ovog puta nije bilo nikakve dileme.

Miloš Ćuk, Boris Vapenski i Dušan Mandić su savršeno kontrolisali dešavanja u napadu i izvodili magične vaterpolo poteze. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti ni minijature Đorđa Lazića na centarskoj poziciji koji je pogodio dva puta bez gledanja udarcem iza leđa, to su stvari koje daju dodatno samopouzdanje srpskom timu.

Ćuk je izletao iz vode kao torpedo, kao da uopšte nije ni bio na bazenu, a onda slao žabice koje golman rivala nije uspevao da reši. Uroš Stevanović je nekoliko puta tražio minut odmora samo da se igrači "izduvaju".

"Nema kontre, samo kontroliši napad. Opet ću da tražim tajm-aut samo da se izduvate", poručio je Stevanović u jednom trenutku.

I to najbolje govori o pristupu vaterpolu Stevanovića koji za razliku od Dejana Savića ima potpuno drugačiji pristup. Stevanović je mnogo mirniji, više insistira na nekim taktičkim detaljima u toku odmora jer motivaciju ne vidi kao problematičnu.

Srbija je imala nekoliko fantastičnih akcija koje su predstavljale pravu vaterpolo rapsodiju, zapravo je delić sekunde delio Radoslava Filipovića od toga da postigne gol turnira.

Postigao je gol sa jedne na drugu stranu bazena jer je iskoristio činjenicu da su Japanci napadali bez golmana, a sa igračem više. Ipak, sudije su odlučile da gledaju ovu situaciju i videle da je kasnio doslovno delić sekunde, pa je pogodak poništen.

Srbija je odlično realizovala situacije sa igračem više, a Živko Gocić, bivši reprezentativac, prokomentarisao je da je oduševljen kontinuirano dobrom odbranom i mirnoćom tima. Najtrofejniji srpski vaterpolista je tako pohvalio naslednike da igraju fantastično i da su se odlično prilagodili na nova pravila. Bio je ovo dokaz zbog čega su vaterpolisti najtrofejniji kolektiv u istoriji sporta u Srbiji.

Sada će Srbija igrati protiv SAD, reprezentacije koja je odlučila da podmladi selekciju i da uvede pet novih igrača. Razlog? Amerikanci žele da ova generacija igrača dostigne vrhunac 2028. godine na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, pa je ovo taktički i sistematični potez kako bi sve bilo u najboljem mogućem redu do tada.

„Jenkiji“ predvođeni Dejanom Udovičićem grupu u kojoj su Brazil, Kanada i Singapur okončali su kao prvoplasirani, obezbedivši prvo mesto i pre poslednjeg kola u kom igraju protiv domaćina, čime su prošli direktno u četvrtfinale. Amerikanci će biti posebno motivisani protiv Stevanovićevih pulena zbog poraza u polufinalu Olimpijskih igara, ali je kvalitet ipak na strani Srbije, koju u polufinalu potencijalno očekuje pravi vaterpolo klasik, ko god prošao.

Naime, Srbija će u borbi za finale, pod uslovom da „preskoči“ Amere, igrati protiv Hrvatske ili Mađarske, a upravo je u Parizu na olimpijskom turniru igrala i protiv "barakuda" koje je savladala sa 13:11.

Srbija - Japan 21:14 (5:2, 4:3, 9:3, 3:6)

Bazen: OCBC Akvatik centar, Singapur. Sudije: David Gomez (Španija), Frenk Ohme (Nemačka)

Srbija: Filipović (10 odbrana), Mandić 2, S. Rašović 2, Ranđelović 1, Ćuk 3, Lazić 3, N. Jakšić 1, Vapenski 4, P. Jakšić 1, V. Rašović 2, Dobožanov (dve odbrane), Martinović 1 , Milojević.

Japan: Nišimura (osam odbrana), Adači, Vatanabe 3, Ogihara 2, Ura, Date, Takata 3, Nita, Inaba 3, Suzuki 3, Araki, Sasano, Lovrei 1, Sasano (šest odbrana), Morija.