Kako je srpski rukomet vraćen na fabrička podešavanja za 48 sati

Zvuči neverovatno, ali to je surova istina. Da stvari budu gore, poslednje mesto u grupi za selekciju Srbije je zakucano drugi put uzastopno, posle fijaska u Minhenu, takođe na Evropskom prvenstvu.

Sada je Srbija sama sebe dovela u tu situaciju. Prvo je poražena od Španije (29:27), da bi zatim napravila senzaciju protiv Nemačke. "Orlovi" su slavili sa 30:27 i samim tim stavili sebe u poziciju da odlučuju o svojoj sudbini.

Ipak, poraz u poslednjem, trećem, kolu značio je kraj takmičenja za naše momke. Austrija je slavila sa 26:25 i praktično nas poslala kući.

Taj posao je kasnije dovršila Nemačka, koja je pobedila Španiju (34:32) i tako nas surovo izbacila sa takmičenja.

Da je Srbija pobedila Austriju, upravo bi ona bila na toj poziciji, ali... To je sada samo pusto maštanje i prošlost.

Sadašnjost srpskog rukometa deluje tmurno, a pogled unapred ne uliva previše optimizma. Ipak, novi cilj je jasno zacrtan – Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, koje će se igrati od 13. do 31. januara naredne godine.

Upravo na tom takmičenju deliće se karte za tri olimpijska kvalifikaciona turnira, a Srbija na najvećoj sportskoj smotri nije bila još od Londona 2012. godine.

Srbija je izostala sa čak četiri od poslednjih šest svetskih prvenstava, a ni put ka narednom neće biti nimalo jednostavan.

Ovog puta čeka nas prolazak kroz dva kruga kvalifikacija, što dodatno otežava situaciju. Prvi korak dolazi već početkom marta, kada započinje borba za plasman, a poznato je i prvo ime na putu – Litvanija.

Na papiru, taj duel ne bi smeo da predstavlja nepremostivu prepreku, bez obzira na sastav u kojem Srbija izađe na teren.

Međutim, pravi problemi dolaze nakon toga. U baražu će naš tim imati nepovlašćen status, što praktično znači da će za protivnika dobiti reprezentaciju sličnog ili čak jačeg kvaliteta, bez prava na kalkulacije i popravni.

Danska, kao aktuelni svetski šampion, i Nemačka, kao domaćin prvenstva, već su obezbedile učešće. Sa aktuelnog Evropskog prvenstva još četiri selekcije izboriće direktan plasman, dok će se preostalih deset evropskih mesta popunjavati kroz baraže.

To znači da bi Srbija u baražu mogla da dobije rivale poput Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Mađarske, Norveške, Švajcarske, Austrije ili Farskih Ostrva.

To će, uz uslov da Srbija prođe Litvaniju, biti veoma težak zadatak za četu selektora Raula Gonzalesa koji je pokazao naznake da će identitet srpske reprezentacije u budućnosti biti drugačiji.

Ostaje žal za ovim Evropskim prvenstvom, jer je Srbija svakako imala najbolju priliku u poslednjih 10-ak godina da napravi nešto veliko. Na kraju se desio već ranije viđen i klasičan "srpski" scenario. Nemoguća pobeda protiv mnogo jačeg rivala, te poraz od ravnopravnog ili slabijeg...

Mogla je ovo da bude već sada velika prekretnica za srpski rukomet, ali na nešto veće i bolje moraćemo da sačekamo.

Da poraz nije smeo da se desi znaju i sami rukometaši...

“Videlo se od početka da nismo dobro ušli u utakmicu, da smo u grču. Veliki je pritisak i stres, ali se veći igrač postaje kada se igra u tim uslovima. Nismo položili ispit. Dva dobra druga poluvremena, sada treće veoma loše. Nismo ispoštovali dogovor. Taj pritisak i težina su prelomili u njihovu korist. Ruka se stegla u nastavku, uzimali su se loši šutevi”, rekao je golman naše selekcije Dejan Milosavljev.

A, sada - opet Jovo nanovo.

BONUS VIDEO Zorana i Jelena Arunović sa zlatom u Nova.rs: Sad ću da se rasplačem opet, Damira ću tek da obaram