Direktor KK Crvena zvezda, Filip Sunturlić, za Nova.rs sumira završenu sezonu i u Evroligi i u ABA ligi, govori o daljim planovima, i otkriva kako bi klubovi ujedinjeni trebalo da traže dva predstavnika u elitnom takmičenju.
Košarka se za sezonu 2019/2020. više neće igrati na ovim prostorima. Odsviran je kraj u Evroligi (bez šampiona i proširenja, ostaje istih 18 učesnika), zatim i u ABA ligi (bez šampiona uz proširenje na 14 klubova), na kraju i u domaćem prvenstvu (takođe bez prvaka).
Zašto su donete takve odluke, šta nas čeka na parketima u bliskoj budućnosti, šta se desilo s košarkom na našim prostorima? Kako će izgledati Crvena zvezda i da li će se evroligaš sa Malog Kalemegdana boriti za dva predstavnika u eliti, za Nova.rs priča direktor kluba Filip Sunturlić.
PROČITAJTE JOŠ
Krenuli smo od poslednjih dešava i sastanka jadranskih klubova, odnosno konačnog kraja ABA lige.
„Posle duže vremena, klubovi su bili solidarni i iskazali su jedinstvo, što znači da su u potpunosti razumeli situaciju u kojoj smo se svi zajedno nalazili posle proglašenja pandemije Covid-19, kao i da dan danas imamo i dalje toliko otvorenih pitanja u vezi sa samim virusom i trenutnom zdravstvenom situacijom. Igrači, treneri, svi sportski radnici bi i dalje bili ugroženi da se sezona nastavila. Kao klub smo od početka bili za to da se sačekaju odluke Evrolige u vezi sa nastavkom takmičenja i naredne sezone, i tako smo se svi klubovi zajedno dogovorili na prethodnom radnom sastanku ABA lige“, rekao je Sunturlić za Nova.rs i dodao:
„Najpoštenije je da se sve reši na parketu, ali da su okolnosti drugačije nego što trenutno jesu, odnosno svaka država u regionu, u Evropi, ima svoje specifičnosti u vezi izlaska iz pandemije. I zbog toga su klubovi doneli pravu odluku, jer nam je svima zdravlje na prvom mestu“.
Iako je odigrano više od 90% utakmica ligaškog dela, Partizan kao lider nije proglašen šampionom. Takva odluka ne može da se donese shodno pravilniku, pa je glasanje ABA klubova reklo svoje.
„Ne želim da komentarišem druge klubove i njihovu politiku“.
Kako nije bilo regionalnog prvaka, niti ispadanja, odlučeno je da se najviši rang ABA lige proširi za dva mesta specijalnim pozivnicama, pa Srbija ponovo ima pet predstavnika.
„Mali-veliki ljudi“
Sunturlić je posebno apostrofirao ulogu svih onih koji nisu u prvom planu, a obavljaju i te kako ogroman posao za funkcionisanje kluba, odnosno sporta uopšte.
„Stalno se zaboravlja činjenica da u modernom sportu ima i jaka sila koja vuče sport unapred, to su svi oni ljudi koji se vide ili ne vide, a koji naporno i predano rade da bi danas bio to što jeste. O tim ljudima treba da vodimo računa, da se brinemo za zdravlje njih ‘iz senke’, jer oni brinu o svemu što je potrebno za najvažnije protagoniste u sportu – igrače i trenere. Nama su ti ‘mali ljudi’, što je pogrešan izraz, jer su oni zaista ‘veliki ljudi’, izuzetno važni i njihov strah od nepoznatog u vezi sa virusom i egzistencijom, nama je aktuelna tema o kojoj razmišljamo i vodimo računa. Zbog toga je važno da je razum prevagnuo i nije nastavljena ova sezona, jer ne bismo da se ugrozi njihovo fizičko i mentalno zdravlje, niti egzistencija“.
„Kao država koja izuzetno ceni košarku i ima bogatu istoriju, mislim da smo u svakom slučaju zaslužili pet mesta u prvoj ABA ligi. Osim ekipa koje su se do sada takmičile, ušao je i Borac iz Čačka. Samo da naglasim da mi klubovi, vlasnici ABA lige, nismo ništa nikome poklonili, Borac je zaslužio mesto prema prikazanom na terenu i time što je bio najkonstantniji u tekućoj sezoni, kao i KK split. Sada je sve na njima, da se pripreme za narednu sezonu i da na najbolji način, kvalitetnim radom, te rezultatima na i van terena, vrate na ukazanom poverenju“.
ABA je u svojim odlukama, izuzev proširenja, sledila Evroligu, koju će Crvena zvezda igrati i naredne sezone.
„Moramo svi zajedno da shvatimo da smo u ovoj sezoni svi zajedno gubitnici, niko nije izašao kao pobednik. Mi smo se kao klub u proteklih osam godina dokazali kao jedna odgovorna, profesionalna organizacija koja jasno zna, želi i ima viziju kako želi da radi i izgleda, jednostavno ima svoj pravac. Taj pravac se poklapa i sa poimanjem modernog sporta sa strane Evrolige. Najlogičnije i najprirodnije je bilo da Evroliga donese odluku koju je donela, a to je da svi klubovi koji su nastupali u najelitnijem klupskom takmičenju i naredne sezone imaju svoje mesto. Hteli to da priznamo ili ne, svaki klub zaslužuje svoje mesto u ligi, što je i dokazao u tek završenoj sezoni Evrolige. Naravno, ima i nekoliko klubova iz Evrokupa koji su na putu da ispune sve kriterijume Evrolige, pa ih možemo u dogledno vreme i očekivati u istom“.
Iako su, sa ove distance, pripreme i naredna sezona daleko, na Malom Kalemegdanu uveliko razmišljaju o planovima, izgledu tima, ciljevima i svim izazovima koji ih čekaju…
„Očekuje nas veliki posao u pripremi sezone, jer je vreme pred nama izuzetno nestabilno i očekuju nas ‘važni ispiti’. Moramo biti spremni za najbolji mogući scenario, ali isto tako i za pesimističan, da znamo u svakom slučaju šta i kako radimo, te da budemo realni od samog početka i da ne letimo. Kao klub koji od prodaje sezonskih i dnevnih ulaznica ostvaruje do 35 odsto godišnjih prihoda, koji je skroz komercijalno organizovan i orjentisan, igranje pred publikom će nam mnogo značiti, jer je to uostalom i važno za sam sport. Nije isto kad na tribinama ima publike i kada je nema. Ukoliko budemo igrali bez publike neko vreme, mi, kao i svi drugi klubovi u svetu, osetićemo jak finansijski udarac, ne samo od prodaje ulaznica, već će se to odraziti i na segment sponzorstava, TV prava, direktne trgovine, sve na čemu se i zasniva jedan finansijski samoodrživi sistem. Naš godišnji budžet je do 75 odsto obezbeđen iz sopstvenih prihoda, što znači da sve gore navedeno može da utiče nepovoljno na nas, ako bude drugog talasa Covid-19 ili nekih restrikcija što se tiče publike. KK Crvena zvezda ima jedan od najcenjenijih menadžmenata čak i na prostoru Evrope, što je jasan znak i pokazatelj kvalitenog i pametnog rada“.
Nebojša Čović, prvi čovek crveno-belih, u nedavnim obraćanjima najavio je određene promene u klupskoj politici i okretanje domaćim igračima više nego skupim strancima.
„Sigurno ćemo naredni period iskoristiti za povratak našem sistemu, koji je prepoznatljiv i van granica eks Jugoslavije, a to je da gro igrača bude domaćih i iz našeg sistema. Nije nas samo ekonomija naterala na to, nego nas je možda ova sezona podsetila koliko je to važan segment, tako da smo i pre proglašenja pandemije Covid-19 razmišljali u tom pravcu. Uz onaj slogan ‘Kupuj domaće’, ja bih dodao i ‘Stvaraj domaće'“.
Svi stručnjaci na prostoru bivše SFRJ smatraju kako bi region morao da ima dva predstavnika u Evroligi. I Božidar Maljković, trofejni stručnjak i prvi čovek srpskog sporta, nedavno je u intervjuu za Nova.rs istakako kako bi to trebalo da budu Crvena zvezda i Partizan.
„Prostor bivše Jugoslavije je možda i najtalentovanija košarkaška regija, ne samo u Evropi, nego i svetu. Samim tim je potrebno da svi klubovi zajedno, idemo ujedinjeni sa tim predlogom ka vodećim ljudima Evrolige, da nam omoguće dva predstavnika u Evroligi i do četiri predstavnika u Evrokupu, uz dogovor za višegodišnju saradnju. Onda je posle sve na nama, a to je da se svi klubovi organizaciono reformišu, urede prema zahtevima Evrolige, da budu finansijski stabilni, poštuju finansijski fer-plej i da igrama opravdaju poverenje elitnog takmičenja. U ovom trenutku, jedina realna košarkaška organizacija je Evroliga, sve moguće paralelne opcije i dalje nisu dorasle i ne pružaju klubovima ono što je njima potrebno“.
Iako se govorilo o mogućem proširenju Evrolige, ostalo je istih 18 klubova, čime je igranje u Evrokupu ove sezone bilo prilično besmisleno, odnosno bez konačnog značaja usled više sile. Ipak, ustupaka nije bilo, a dobili smo i objašnjenje zašto.
PROČITAJTE JOŠ
„Izuzetno je zgusnut kalendar takmičenja za narednu sezonu, a tako i za sezonu posle, pa samim tim su se i rukovodioci lige vodili kada su donosili odluku. Jedan od mogućih modela bio je taj da se dodaju klubovi iz Evrokupa, ali bi se time povećao i trošak za takmičenja, pored toga što se raspored dovodi u problem, jer ćemo u sezoni 2020/21. imati i FIBA prozore, kvalifikacione turnire za Olimpijske igre u Tokiju, nacionalne Kupove, prvenstva. I, na kraju, imaćemo i 14 klubova u ABA ligi, umesto u dosadašnjih 12“.
Sunturlić za kraj podvlači i jednu vrlo važnu tezu, zbog koje je košarka sa ovih prostora i dotakla zvezde, pa otkriva gde je i kada nastao zastoj.
„Škola košarke eks Jugoslavija ili srpska škola je bila originalna, prepoznatljiva u svetu. Svi su prepisivali od nas, trudili se da nas iskopiraju, da budu kao mi. Osim talenta igrača, kvalitetnog i stručnog rada, stručnih i kvalitetnih ljudi, sa vizijom, naša metodika je bila poznata po velikom i mukotrpnom radu. Naši treneri su ostajali po ceo dan sa igračima u dvorani, radili, unapređivali ih i zato smo uvek bili najbolji na kraju“, ističe Sunturlić i dodatno objašnjava:
„Šta se u međuvremenu dogodilo? Dogodilo se da je sa novim trendovima našim trenerima onemogućeno da rade ceo dan sa igračima, da rade vredno i naporno, da treniraju više od drugih, već sada je sve unificirano, što nas dovodi do toga da naš igrač sme da trenira vremenski isto kao i bilo koji drugi, u bilo kojoj državi Evrope. Na taj način se i naša prednost umanjila u odnosu na druge i prednost naših igrača koja proističe iz talenta je manja nego ranije, jer više nema tog rada. Institucije, lige, klubovi, treba svi da shvate da rad treba biti ograničen, ali da ne sme biti zabranjen. U sportu, kao i životu, što više radiš, to ćeš više vredeti na kraju. Sada, kada dođemo u situaciju post Covid-19 efekta, kad sagledamo sve parametre spreme i stanja igrača, onda vidimo da se svet to da popraviti ako se bude treniralo više i snažnije, samim tim će i biti manje povreda, a boljih rezultata, čak i u zahtevnom periodu kada traje sezona i kada je oporavak najvažnija stavka. Ključno je da se mi vratimo našem sistemu, našoj školi košarke, i da prema tome i selektujemo igrače. Ne može svako da bude Srbin!“, poentirao je Sunturlić za kraj.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare