Da - u ovom tekstu se bavimo Nikolom Jokićem i njegovom odnosu prema reprezentaciji Srbije. Ne - i dalje ne znamo da li će Jokić igrati na Olimpijskim igrama.
Iako navijači i ljubitelji košarke u Srbiji, pa tako i mi novinari često pričamo i pišemo o tome da li će Jokić igrati za reprezentaciju, zašto bi trebalo ili ne to da uradi, mi nikako ne možemo da napravimo od toga svega cirkus bez ikakvog povoda.
Odnos Jokića prema reprezentaciji jeste tema o kojoj treba da se piše i priča, jer Nikola je trenutno najbolji košarkaš na svetu i sa njim u ekipi ozbiljni smo kandidati za zlatnu medalju na kom god takmičenju se pojavimo, bez obzira na snagu rivala.
Ako već živimo u eri, u kojoj je jedan Srbin iz Sombora jedan od, ako ne i najbolji košarkaš planete, pa naravno da ćemo se nadati da će se on odazivati na poziv reprezentacije i da će mu uvek biti čast da za istu nastupa, jer to znači da sa ponosom treba da predstavlja svoj narod i državu uz zastavu, grb i himnu.
U ovom tekstu se ne radi o tome kako svi mogu da igraju za reprezentaciju, a Jokić ne. Jednostavno, još uvek ne znamo da li će Nikola biti među 12 igrača u avionu za Pariz, pa bi stoga bilo suludo da pišemo o tome pre njegove i odluke selektora Svetislava Pešića. Takođe, Jokić je prošao neka velika takmičenja sa Srbijom (OI 2016, Mundobasket 2019, Evrobasket 2022…), pa je i te kako pokazao da za nju voli da igra, samo izgleda ne stalno.
Ono što je poenta ovog teksta jeste da se napravi razlika između svih ostalih naših igrača u NBA ligi i Nikole Jokića, pošto su sada svi završili klupske sezone.
Dakle, ako izuzmemo Bobana Marjanovića, koji već godinama ne igra za Srbiju, ostala četvorica naših NBA asova imali su izjave za primer posle završetka sezone u Americi.
Bogdan Bogdanović, simbol i kapiten reprezentacije Srbije, odmah posle ispadanja Atlante u plej-inu ove sezone, pomenuo je naporno leto koja ga čeka i Olimpijske igre.
„Idu Olimpijske igre u Parizu, sada razmišljam o tome, treba se pripremiti za to. Još nisam pravio plan i program, večeras ću, biće duga noć. Oni (reprezentacija SAD) stalno na Olimpijske igre dolaze u najjačem sastavu, biće to dobra utakmica za nas i dobro iskustvo. Svi ti igrači u jednoj ekipi, to samo može na Olimpijskim igrama da se sastavi“, istakao je Bogdanović.
Dakle, Bogdan je odmah po okončanju klupske sezone podesio glavu prema reprezentaciji s jasnim ciljem – da se u Parizu odmeri sa Amerikancima i ostalim timovima koji konkurišu za medalje.
Slično je učinio i Nikola Jović, koji je sa Majamijem ispao u prvoj rundi plej-ofa.
„Medalja je nešto čemu se zaista težimo. Želimo nešto da osvojimo. Ali, nikad se ne zna. Postoji mnogo faktora koji bi trebalo da nam idu u prilog kako bismo osvojili medalju. Daćemo sve što imamo i videćemo kuda će to da nas odvede“, naveo je Jović za zvanični sajt Međunarodne košarkaške federacije (FIBA).
Prisetio se i srebrne medalje sa Mundobasketa prošle godine.
„Pomoglo mi je to što sam igrao u finalu NBA lige. Odrastao sam gledajući nacionalnu košarkašku reprezentaciju Srbije. Prošle godine na SP naš cilj je bio da damo sve što možemo i vidite gde smo završili“, istakao je Jović.
Jović je tek prošle godine debitovao za reprezentaciju, odmah je oduševio i sada opet istakao veliku želju da za nju zaigra.
Na kraju regularnog dela sezone u NBA ligi, Vasilije Micić je takođe usmerio misli ka reprezentaciji.
„Trajanje sezone je drugačije. Prošle godine se završilo u junu i uglavnom se kreće sa nacionalnim timom, što mi ne donosi priliku da radim na individualnim korekcijama. To je glavna razlika između Evropljana i NBA igrača, to dodatno vreme tokom leta. Bio bih srećniji da smo igrali u plej-ofu (sa Šarlotom). Sad ću se posvetiti svom napretku i Olimpijskim igrama krajem jula i početkom avgusta. Koristiće mi da kroz takmičenje ne izađem iz forme. Pre i posle toga ću raditi na svojoj igri“, rekao je Micić.
Čak i Aleksej Pokuševski želi da debituje za reprezentaciju, iako nije imao blistavu sezonu u dresovima Oklahome i Šarlota.
„Imam veliku želju da zaigram za reprezentaciju i nadam se da ću moći da se izborim za mesto u njoj. To je naravno pitanje za trenera, ali ja imam veliku želju i daću sve od sebe da budem tamo“, rekao je Pokuševski za „Mozzart sport“.
A šta je Jokić uradio posle sedmog meča sa Minesotom u drugoj rundi plej-ofa i bolnog poraza?
Ono što je najviše zabolelo sve koji su videli reakciju Srbina bila je činjenica da je na sam spomen reprezentacije centar prevrnuo očima. Onda je izustio 10 reči, kao da želi što pre da okonča to pitanje.
„Zaista ne znam, prijatelju, videću, moram da razmislim o tome“, odgovorio je Jokić.
Ako su svi naši NBA asovi mogli da izraze želju da igraju za Srbiju i kažu poneku lepu reč o reprezentaciji, zašto to nije mogao Jokić?
Pod tim uopšte ne mislim da je Jokić morao da kaže da li će igrati ili ne, već samo da nekad kod njega u izjavama vidimo tu želju da bude sa „orlovima“, motivaciju kada je reprezentacija u pitanju, taj ponos kada se radi o nacinalnom timu… Verujte, nije to teško, samo je pitanje šta osećate u sebi.
Složićemo se da su u ovom trenutku Novak Đoković i Nikola Jokić najbolji srpski sportisti, jedni od najboljih na svetu uopšte. Stoga, uporedite samo Novakove izjave kada je reč o igranju za Srbiju i Jokićeve izjave o reprezentaciji. Rekao bih, nebo i zemlja.
Lično, zaista nemam ništa protiv toga da Jokić nekada propusti reprezentativna okupljanja i velika takmičenja. U potpunosti razumem da Nikola nekada nije spreman psihički i fizički da bude sa reprezentacijom, pa svoje mesto svesno prepušta nekom ko je spremniji i motivisaniji, što je čak i bolje za Srbiju (pokazalo se u Manili). Nije mi čak ni sporno to što Jokić ubedljivo poslednji donosi odluku o tome da li će igrati za Srbiju ili ne.
Ono što mi zaista nije jasno jeste to zašto Jokić nekada ne promeni stav, izrazi želju da igra za reprezentaciju (uz ogradu da li će biti u stanju) i sa malo više entuzijazma i emocije priča o Srbiji.
Možda njega ne zanima kakav ugled ima u srpskom narodu, da li ga ljudi vole ili ne, ali mislim da bi svima bilo draže i lepše da čuju malo drugačije reči i vide malo bolje reakcije od njega kada ga pitaju za Srbiju.
NBA sezona je zaista brutalno teška, naporna i iscrpljujuća, Jokić je prošle godine vodio Denver do prve istorijske titule, pa je donekle razumljivo da je na leto želeo odmor. Sada, kada je ispao u drugoj rundi plej-ofa i kada ima mesec dana lufta pre okupljanja reprezentacije, zaista je mogao drugačije da govori o nacionalnom timu i to neće promeniti čak ni njegova odluka da se odazove Pešićevom pozivu ovog leta (čemu se svi nadamo).
Da li će to uraditi – ne znamo još. Ne znamo ni kada će Jokić doneti konačnu odluku, ali bi, kako i Mića Berić kaže, to trebalo da uradi što pre, iz poštovanja prema ostalima.
Takođe, napomenućemo da je Jokić uvek bio dobar za svlačionicu, uvek su ga saigrači iz reprezentacije i Denvera hvalili, držao im je Nikola i motivacione govore neretko, tako da se može reći da je van terena lider na svoj, svakako poseban način.
Pred kraj, setite se da su Amerikanci još u aprilu objavili imena 12 NBA zvezda koje će predstavljati nacionalne boje na Olimpijskim igrama u Parizu. Ako Lebron Džejms sa 39 godina može četiri meseca pre OI da potvrdi svoj nastup, verujte, može i Jokić.
Mislim da nije potrebno da ostavimo Jokića na miru. On svoj mir i te kako ima, ništa mi tu ne remetimo, niti možemo i želimo, već se divimo njegovim uspesima u NBA iz dana u dan, ali ga u MVP izdanju čekamo i u reprezentaciji. U tome nema ništa loše.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare