Zašto Jokiću neće dati da bude MVP i sledeće godine, ima bar tri razloga

Ma ni pet minuta. Sa osmehom, kao što radi i sve ostalo, Nikola je prihvatio sugestiju Šakila O'Nila da je Jokić proglašen najboljim, ali da Šek misli kako je Šej Gildžes-Aleksander to trebalo da bude.

Jokić je bio čitave sezone među deset najboljih košarkaša u onim najvidljivijim kategorijama, poenima, asistencijama i skokovima. Deseti po poenima sa 26,4 po meču, četvrti u skokovima sa 12,4 iz večeri u veče i treći po broju asistencija sa 9 po utakmici. I igranka tek kreće kada se pogledaju one napredne statistike vin šerovi, net rejtinzi i ostale stvari kojima ovde nema mnogo mesta.

Jednostavno zbog toga što se ništa od toga verovatno neće ni gledati u dolazećoj sezoni. Šej je po Šekovim rečima bio najbolji igrač u ligi i nije jedini koji je počeo da forsira tu priču i pre momenta kada je Čarls Barkli izvadio iz koverte papir i pročitao Jokićevo ime.

Kao da formira Vladu, O'Nil je izverglao nešto kao ekspoze zašto je Šej trebalo da bude i pokazao koliko ne poznaje Jokića suštinski. Rekao je, parafrazirano, da je i sam nekoliko puta oštećen za titulu i da će Šej naredne godine morati opet da razbije gu**cu da bi se domogao nagrade.

Pa je l' se igra za MVP nagradu, ili za titulu? Ako se igra za MVP nagradu, siguran sam da bi Jokić mirne duše onu prošlogodišnju što je zaslužio, trampio za prsten koji je osvojio. Ako je to uslov da ove godine uzme još jedan, verovatno bi i sada potpisao da predaje MVP trofej nekom drugom. Šek to očito nije razumeo, ili nije gledao tako.

Na stranu što Amerikancima verovatno ne prija to što je poslednjih šest MVP nagrada otišlo igračima rođenim van Sjedinjenih Država, činjenica je i da su tamo glasači "umorni".

Nije Jokić prvi koji je zakinut za MVP nagradu iako ju je zaslužio. Pa i Lebron Džejms je pre desetak godina mogao da se žali što je Derik Rouz dobio nagradu jer je ligi bila potrebna neka promena i osveženje.

Nagrade koje je osvajao Stiv Neš danas takođe mnogi osporavaju, dok su drugi u neverici kako je Kobi Brajant samo 2008. bio MVP.

Za 20 godina i pet titula sa Lejkersima, i Kobi i Šek su po jednom bili proglašavani najboljima. Šek je imao 29,7 poena u najboljoj sezoni, 13,6 skokova i čak tri blokade, ali nikad nije bio kreator.

Kobi je bio čistokrvni "ubica" na parketu i u tim godinama su se igrači smenjivali i po kvalitetu i po timovima i po pozicijama. Mi u poslednje četiri godine konstantno imamo dominantne centre i pitanje je hoće li se to promeniti i dogodine.

Neki od plejmejkera ili bekova je bio najkorisniji u ligi još 2018. kada je MVP bio Džejms Harden. Sve to, uz potrebu da se razdrma i publika sa nekih većih tržišta poput Dalasa, Filadelfije, Njujorka, Los Anđelesa stvara potrebu da se drugde traži najbolji, a ne na mestu "petice", iako se tu prirodno nalazi.

Jokić je ove sezone ušao u društvo Lerija Birda, Medžika Džonsona i Mozesa Melouna, dok su ispred njega samo Lebron Džejms i Vilt Čemberlen sa po četiri, Majkl Džordan i Bil Rasel sa po pet i Karim Abdul-Džabar sa šest MVP nagrada.

Srpski centar već nekoliko godina pleše tu oko tripl-dabla u proseku i to radi sa osmehom na licu, kako to opisuje i Džamal Marej.

Može Kendrik Perkins da priča kako je nagradu dobijao zato što je belac, može i Stiven Ej Smit da priča kako je ove sezone nagradu zaslužio Šej, može i Šek da priča šta hoće.

Jokić pravi razliku bez da siluje loptu i da mora da ispali 25 šuteva na utakmici da bi zadovoljio svoj ego kao što je recimo radio Rasel Vestbruk, kom se Stiven Adams sklanjao na skoku da bi ovaj mogao da nabija statistiku.

Somborac to ne radi, tom osobinom je preuzeo ulogu pravog lidera u Denveru i sa njim je osvojio titulu. Upravo ta titula je razlog zašto je liga malo promenila sliku o njemu.

Mnogo je buke i prošle godine bilo kada su u MVP trci bili on i Džoel Embid. I tada se oglašavao Perkins, bilo je mnogo buke kako igrač Filadelfije treba da bude proglašen najkorisnijim i kako on ima 30+, 40+ i 50+ poena kao dobar dan.

Embid je istovremeno pričao da zaslužuje priznanje, Jokić da ga je baš briga i Džoel je isterao svoje. A onda dođe plej-of i Kamerunac koji će u Parizu igrati za SAD se skljoka i sa brojkama i sa procentima.

Filadelfija ispada po pravilu u prvoj ili drugoj rundi plej-ofa, Embid uđe u tunel i isplače se i to je to. U ključnim momentima serije sa Njujorkom i sada ga nije bilo nigde.

Ulogu lidera je u četvrtim četvrtinama preuzimao Tajris Meksi. To dovoljno govori o Embidovom karakteru kad zagusti.

Tako je bilo i lani kada je Filadelfija ispala rano sa sve hvaljenim MVP-jem u ekipi, a Denver otišao do titule sa osporavanim kandidatom. Amerikancima je bilo jasno da su napravili nepravdu.

Nepravda je razlog i zašto je ove godine, otkako je Embid ispao iz trke, bilo nekako tiho kao da se znalo da će Jokić osvojiti titulu bez ikakve konkurencije.

A konkurencije ne da je bilo, nego su i Luka Dončić i Šej bili mašine za koševe sa preko 30 poena po meču. Pa ipak, buka koja se stvarala kada se lobiralo za Kanađanina, kako se sezona bližila kraju više je bila pokazatelj onoga što nas čeka od jeseni, nego onoga što se očekivalo kao volšebna promena u MVP poretku ove sezone.

Ukratko, znalo se da Jokić uzima ove godine i da će to biti kompenzacija za to što je orobljen prošle. Kao što se zna da sada, kada mu je "vraćen dug", sledeće godine mu treba baš neko čudo da bi opet bio na vrhu konkurencije.

Bukvalno da ubacuje preko 30 na svakoj utakmici u nekoj ludoj tripl-dabl sezoni. I za to bi možda stručnjaci rekli "već viđeno", jer je to radio Vestbruk.

To je prvi razlog zašto već sad skoro sigurno možemo da kažemo da Jokić dogodine neće podići trofej koji nosi ime po Majklu Džordanu.

Drugi je onaj koji sam već negde spomenuo, taj umor glasača u Americi. Njima stalno treba da bude šareno, šou, malo drama i uvek neki spektakl. Uvek su im potrebni junaci i "negativci", a Jokić ne ulazi u kalup ni jednog, ni drugog.

On jednostavno igra pravu i pametnu košarku, ne zanima ga da bude neki heroj, da se pojavljuje na društveno važnim događajima i bude nešto aktivan u tom smislu.

Čovek gleda svoja posla i nije moguće toliko ga marketinški eksploatisati, a NBA je i dalje proizvod koji treba prodavati, zar ne?

Treći razlog je što i neki od likova, poput Lebrona, koji dele javnost, pa ih jedni smatraju junacima, a drugi negativcima (zavisi od toga koga podržavaju), a koji su svejedno mnogo uradili u košarci, nisu uvek dobijali ono što su zasluživali.

Rouzova MVP sezona je verovatno jedan od tih primera, mada i Deriku teško neko može da ospori da je bio igračina i po u svoje vreme. Nažalost, baš to ga je i koštalo.

Džejms je pametnije znao da koristi svoje fizikalije i da traje 20 godina kao da nije ostario ni dan. I za sve to vreme je jedan od najboljih u ligi, a od 2012. nije uzimao to priznanje, što je pokazatelj da se lestvica uvek pomera naviše kada jedan te isti igrač više puta dobije neku nagradu.

Ako je dobije triput, za četvrtu mora da bude u rangu onih Monstarsa iz Spejs džema da bi je zaradio. A nešto na nivou Monstarsa bi sada za Denver i Jokića bilo da preokrene u seriji sa Minesotom.

Gotovo nestvarno deluje da su Nagetse, pre nego što je počela serija sa Minesotom, stručnjaci masovno unapred otpisali. Zamislite, aktuelnog šampiona NBA lige, koji je prošle godine urnisao sve u plej-ofu, otpišete da ne trepnete okom, jer su Entoni Edvards i ekipa počistili Finiks Sanse sa Bukerom i Durentom.

Za to stvarno treba mnogo hrabrosti. Ili mnogo ludosti, da ne kažem nešto teže. Možda Denver neće uspeti da odbrani titulu, štaviše, možda neće proći ni Minesotu, ali to ne znači da ga treba otpisivati nakon što je Lebrona i Lejkerse, igrajući loše, izbacio sa 4:1.

Neozbiljno je. Bilo kako bilo, ako Jokić i Nagetsi uspeju da preokrenu i eliminišu Minesotu od koje sada gube 1:2, pa onda naprave još dva koraka do nove titule - onima koji su pred kraj sezone lobirali za Šeja će se kosa dići na glavi.

Znaće da će od jeseni imati teži posao da ubede javnost kako Jokić nije najbolji, jer kad to potvrdi i njegova ekipa, oni koji moraju da kontriraju, imaju veliki argument manje.

Zbog toga Denveru treba titula da bi Jokićeva pojedinačna dominacija dobila svoje uporište, a on sebi prokrčio put da bez neke preterane želje, čistom dominacijom, u nekoj od narednih godina možda uđe u društvo Džejmsa i Čemberlena. Možda čak i Džordana i Rasela, ko zna.

BONUS VIDEO: Nikola Jokić posle osvojene treće MVP titule