2
"Hladna" glava i mentalna snaga pomogli su Miciću da postane dvostruki MVP finala Evrolige i kandidat za odlazak u NBA
Vasilije Micić je u razgovoru za Nova.rs istakao po čemu se izdvaja od ostalih košarkaša, kao i to na koji način zadržava smirenost i hladnokrvnost u neizvesnim momentima utakmice.
PROČITAJTE JOŠ
„U situacijama kada je nešto predstavljeno kao važno, finale, polufinale, takva neka takmičenja, ja to banalizujem na nivo da je to samo jedna utakmica. Već duži niz godina svaku utakmicu igram isto i mislim da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih sam ovako napredovao. Nisam birao utakmice, nisam birao periode sezona, kao što neki igrači rade, nego sam svaki meč igrao na trenutnom maksimumu. Maksimum nije stalno ostavljati srce na terenu, krvariti, ja u to ne verujem. Ti pred sobom treba da znaš da si dao maksimum kad se pogledaš u ogledalo. Tako pristupam svakoj utakmici i ja od velikih utakmica ne pravim veliku stvar. Prosto je samo odigram, završi se, sutra je novi dan, igra se nova utakmica, novi trening i to je neki beskonačni krug u kojem ja sebe stalno guram napred i to je nešto što mi daje rasterećenost u glavi, za koju mislim da je ključ uspeha, uz fizičku posvećenost“, rekao je Micić za Nova.rs.
Ni trenuci sreće ni trenuci tuge ne traju zauvek, a karijera jednog vrhunskog sportiste ispunjena je usponima i padovima.
„Ja sam neko ko voli da ispolji svoju emociju, najčešće u krugu svojih ljudi, ali primenjujem pristup da samo idem dalje, da ne ostanem zarobljen ni u lošem ni u dobrom trenutku. Nekome to zvuči dosadno, to je kao neka sredina. Meni ta sredina nikad nije dosadna. Ja iz te sredine mogu da imam najveći uspeh, a kada padam, ne padam skroz, nego sam uvek u tom nekom optimumu da mogu da trajem. Kontinuirani napredak i rad je nešto što je najteže izdržati, a da bi to mogao moraš da imaš kontrolu nad samim sobom“.
Micić je na nedavno održanom Fajnal foru Evrolige u Beogradu postigao trojku za pobedu u poslednjoj sekundi protiv Olimpijakosa, gde je pokazao koliko je hladokrvan i odlučan u onome što želi da uradi.
„Ja sam svega svestan, svake odluke. Da sam tu promašio ne bih bio baš heroj. Sav taj pristup treniranju sebe, što na tehničkom i košarkaškom, tako i na mentalnom nivou u radu sa jednom osobom koja meni mnogo znači u životu i ovim putem želim da pozdravim Isidoru Trifunović, ja uspevam da to radim na svoj način. Tim je sklop 12 različitih individua, ali svi imamo isti cilj. Ja sam na jednoj od odgovornijih pozicija, jer plejmejker ipak mora treba da bude izvršilac trenerovih zamisli na terenu, a opet da ima mogućnost da preuzme odgovornost i da oseća dobro igru. Često sam bio najmlađi u klubovima i kao takav treba da imaš karakter i stav da nekom starijem igraču kažes „e uradi to“, a da on tebi veruje. To su sve iskustva kroz koja sam se ja pripremao za neki događaj kao što je taj protiv Olimpijakosa ili neki drugi. Sam komentar igrača (posle trojke) je u skladu sa mojom reakcijom, oni su mene zagrlili, to je neverovatan osećaj, to mora da se doživi, ja ne umem da opišem taj osećaj. Završilo se sve to, delirijum u svlačionici, neču sad da glumim Kobija i da pričam njegove rečenice, ja sam iskreno mislio da posao nije gotov, trebalo je da se igra još jedna utakmica. Prvo moraš glavu da oporaviš.“
Najviše na čemu radi je psiha, jer košarkaški treninzi mu više nisu nikakav problem.
„Baš dosta. Uvek sam bio poznat po tome da sam košarkaški radnik. Tako je bilo od 15. godine i uvek sam stremio da radim kao onaj najvredniji u klubu, ako ne i više od njega. Uz takvu posvećenost na tom planu sam shvatio da nemam gde više. Okej, mogu da šutnem milion lopti, ali sama igra je spontanost, što da bi primenio na terenu moraš da imaš čistu glavu pred svaki potez, pred svaku utakmicu iznova. Mi smo često izloženi javnom sudu, jer na svaka dva dana igraš utakmicu, i ti stalno moraš da izlaziš i izlaziš iz dobre u lošu iz dobre u lošu da bi bio spreman za novi izazov. Nije lako. Ja u svojoj ekipi imam igrače koji igraju tri utakmice od 100 i na konto toga potpisuju novi ugovor. Ja nisam takav, sledim svoj put i da bih to sve mogao da primenjujem na ovom nivou mislim da je glava mnogo važna. Stvarno se time bavim intenzivno“.
Pričao je i o odnosu sa Filipom Petruševom, a imao je i poruku za neiskusnije sportiste.
„Više se trudim da budem delima motivacija, možda neki reper za promenu. Ljudi rečima komuniciraju, ali često se ljudi ne razumeju na pravi način, pa onda iz toga izađe nešto što niko nije želeo. Eto Petrušev mi ostaje u svežem pamćenju, mnogo mi je drag, baš smo lep odnos izgradili u Efesu, često smo imali razgovore u svlačionici, gde ja vidim da on greši, gde bih ja njemu možda nešto i rekao, ali mu samo stavim do znanja da to može i drugačije, ali završim rečenicu sa ti odluči. Ja njega vidim, on je mlad i zelen, ali mislim da je to brži put ka sazrevanju. On neće napraviti kardinalnu grešku. To je nešto što bih uvek isticao, da navodiš drugu stranu da donosi svoje odluke, da bude svesna njih i da ide kroz život tako, a ne ko muva bez glave i naravno da svako koristi svaku priliku za napredak“, podvukao je Micić u razgovoru za Nova.rs.
BONUS VIDEO Micić o odlasku u NBA i želji da zaigra u Americi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
