0
Prošlo je skoro mesec dana od završetka Evropskog prvenstva, a još uvek rane posle neuspeha nisu zacelile.
A i teško je da će se to skorije desiti, jer je neuspeh najmanje košarkaški, a situacija u društvu odavno nije normalna.
Euforija, pa depresija kakvu samo košarkaška reprezentacija može da izazove, naročito kada se skoro četvrt veka čeka na zlatnu medalju što nam je nekada bio normativ.
PROČITAJTE JOŠ
Verovali smo da su ta vremena opet došla jer imamo Nikolu Jokića i mnoge druge asove. Ali, od toga opet nije bilo ništa.
Dok je neuspeh na prethodnom Evropskom prvenstvu prevashodno bio košarkaški, iako je i tada bilo priča o problemima na relaciji selektor i neki igrači koji kasnije više nisu obukli dres Srbije, sada je problem bio mnogo dublji, čemerniji i najmanje je pitanje košarkaške taktike.
Govorimo zapravo o metastazi društva, davno obolelog sa do sada neviđenim nuspojavama.
Kada posle poraza na Evropskom prvenstvu više pričamo o batinašima i nasilju, a ne o sportu, onda je to problem koji nadilazi rezultatski neuspeh — to je neuspeh mnogo širih razmera.
A gorak ukus u ustima izazvao je i intervju sada već bivšeg selektora Svetislava Pešića u nedeljniku. Pored košarkaške priče i ko zna kojeg vraćanja na uspehe iz prošlosti, neizbežna je bila tema i o situaciji koja je potresla mnoge.
U pitanju je priča o batinašima koji su čarter letom iz Srbije poslati kako bi disciplinovali navijače i sprečili svaki poklič protiv režima u prenosima koje gleda čitava Srbija. Čitali smo brojna svedočanstva o presretanju po Rigi.
„Upravo me je presrela grupa od petorice ćacija u Rigi, u areni, i zapretila mi da prestanem da vičem pumpaj. Ako mi se nešto desi, znate od koga je“, napisao je doktorand Bogdan Rogić kao samo jedan od primera.
Međutim, nije ostalo samo na tome i na pretnjama na ulici, već su se stvari dešavale i u dvorani i to čak i sa članovima porodica košarkaša. Brojni svedoci, ljudi koji su na licu mesta mnogo toga videli, pričali su da su porodice i prijatelji košarkaša na grub način sklanjani iz prvih redova kako bi se „ćaci“ — ekipa poslata po zadatku — smestila iza klupe košarkaša i sprečila da u prvi plan dođe bilo ko ko bi mogao da skandira protiv režima.
U takvoj atmosferi i sa tim saznanjima igrali su i košarkaši Srbije, koji su u takvoj atmosferi trebalo da pokažu maksimum. Možda i najkonkretniji na tu temu bio je legendarni trener Duško Vujošević.
„Koliko ja znam, Pešić je razgovarao sa Vučićem, bila je u ekipi dilema da li da se odustane od takmičenja i vrati kući“, rekao je Vujošević.
Istakao je da je sam plaćao cenu zbog priče.
„Meni je žao i tih momaka, ali i oni treba da zauzmu određeni neki stav i da kažu, a ne ja koji nisam bio tamo. Dosta sam ja pričao i platio cenu. I sad pričam više nego što mi je pametno i mudro.“
Informacije sa lica mesta, izjave brojnih ljudi iz sveta košarke i činjenica da se golim okom moglo videti da nešto ne štima, i da to nisu bolest i povrede — ali to za bivšeg selektora nije bio problem i zapravo, možda se nije ni desilo.
Sada je Pešić u intervjuu za list „Nedeljnik“ detaljno pričao o svemu.
„To što je Duško Vujošević rekao na televiziji, to je potpuna neistina. Poslali su mi iz saveza da vidim to što se pojavilo u medijima. Prošlo je već mesec dana od Evropskog prvenstva, ali opet kao tema Evropsko prvenstvo. I kaže on kako je malo iznenađen rezultatom – što je okej, svi su iznenađeni, ima pravo i on da bude – ali nije sa košarkaške strane kritikovao neosnovano kao neki drugi. Međutim, rekao je da tu ima nekih drugih stvari, da je iz treće ruke dobio informaciju da sam ja zvao Vučića“, rekao je Pešić za „Nedeljnik“ i dodao:
„Okej, nije Dule kriv, verovatno je on to negde čuo, ali se niko nije setio da mene pita iz prve ruke da li sam ja zvao Vučića. I da li su igrači hteli da odu, da li je tu bilo vređanja, da li je bio napad na Gudurićevog brata i slično. To za mene uopšte nije bila nikakva tema, naravno da nisam zvao Vučića…“
Mnogo je priča bilo i o „navijačima“ koji su pravili probleme na tribinama i van njih u Rigi.
„Nama niko nije pravio probleme. Ja sam njih doživeo, te koji su navodno došli nekim specijalnim avionom – možda su oni došli, ja stvarno to ne znam – kao neke od tih navijača koji su nas posećivali u hotelu. Mi nismo ništa osetili u smislu da je neko nas vređao. Ili sam ja bio totalno koncentrisan na ono što se dešava na terenu“, rekao je Pešić.
Zanimljiv je i način na koji je selektor pričao o čitavoj situaciji. Potpuno je legitimno da je bio fokusiran na košarku i da ništa drugo nije ni video ni gledao, da se nije čuo sa Aleksandrom Vučićem i da Duško Vujošević nije imao prave informacije.
Ali je zanimljivo da je u objašnjenju o susretima sa navijačima koristio izraze kao što su „možda“, „navodno“, „ja nisam video“, „možda sam bio koncentrisan na teren“ i slična semantika koja teško da je nekoga ubedila da se ništa nije desilo, a još manje da selektor ništa o tome nije znao.
Ako su toga bili svesni igrači, navijači, ljudi u Srbiji, svi u Rigi, teško da je selektor mogao da bude nesvestan šta se oko njega dešavalo.
Osim naravno, ako se ništa oko toga nije desilo i da je masa ljudi samo halucinirala. Da ne postoje fotografije istih likova u prvim redovima u Rigi i nekoliko dana kasnije kako napadaju ljude na „Marakani“ zbog skandiranja na utakmici Srbije i Engleske.
Može se razumeti da u ovim godinama Pešić ne želi da staje na crtu vlasti koja ni od čega ne preza, ali je onda trebalo da ostane u ilegali.
Uostalom, ni posle fijaska na prethodnom Evropskom prvenstvu nije našao za shodno da odgovara na pitanja pred novinarima u Srbiji, jer nije ni doputovao sa igračima, već posle mnogo vremena u intervjuu u komšiluku, u prijateljskoj atmosferi, ispričao svoju priču.
