Krimić kakav se ne sreće često: Kritika filma "Crime 101"

Piše: Jovan Semi Pjević

Šta povezuje neuhvatljivog profi lopova, životno razočaranu agentkinju osiguranja, neumoljivog detektiva i prilično plahovitog klinca lopova? Ulog je 11 miliona dolara: šansa da napokon promene svoje živote. Putevi im se sudbinski prepliću kroz napetih 140 minuta koji će mnoge držati na ivici sedišta, ali istovremeno i terati da se zapitate: „Zašto toliko uživam u ovako bezbednom i jednostavnom filmu?“

Ako niste upoznati sa radom reditelja Barta Lajtona, obavezno pogledajte njegov prošli film - „American Animals“, koji se na zanimljiv način poigrao sa podžanrom trilera sa pljačkama. Da bi reditelj uspešno snimio subverzivno uspešan lopovski triler, prvo mora da dobro poznaje sve trope tog žanra. Ta ekspertiza se jasno ogleda i u njegovom najnovijem ostvarenju - „Crime 101“, koje ne izlazi iz okvira očekivanog, ali upravo zato zaslužuje pažnju.

Bezbednih, predvidljivih, ali zanatski privlačno odrađenih žanrovskih vežbi je u prošlosti bilo mnogo, ali retko ko danas snima ovako sirove filmove koji ne pokušavaju da budu „veći od sebe“ ili da veštački teraju na razmišljanje. Osvežavajuće je videti naslov koji jednostavno teži dobro izvedenoj zabavi. Istina, neće vas naterati da previše razmišljate o geopolitičkim ili društvenim pitanjima, ali će vam pomoći da se zavalite i uživate u oko dva sata lopovske jurnjave. Da, znaćete koliko-toliko ishod i pre nego što film počne, sve očekivane trope i narativne začkoljice su tu: ali zar nije ponekad lepo osećati se sigurno u ograničenjima čistokrvnog žanrovskog filma? Ovakve filmove smo ranije uzimali zdravo za gotovo i tek kada se jedan takav pojavi u “modernom” filmu, setimo se šta fali bioskopskim repertoarima.

Kao i svaki dobar lopovski triler, tako i ovaj ima vrlo privlačan glumački ansambl. Kris Hemsvort, Mark Rafalo, Hali Beri, Beri Kigan, Nik Nolte (da, živ je), Monika Barbaro i druge poznate face sa plakata će vas sigurno privuću da barem bacite pogled na film. Isto tako, svaki put kada pogledate neki kadar iz filma, opazićete nekog koga znate; oni glumci i glumice koje znate po frazi: „A da, ona je igrala u onom filmu...“ Sve u svemu, svako je bio dovoljno dobar za likove koje su igrali.

Kris Hemsvort očajnički pokušava da bude više od zgodnog i lepog muškarca. U više navrata deluje kao da pokušava da prizove energiju koju je Robert de Niro imao u „Heat“. Ali rezultat je bliži njegovom nastupu u „Blackhat“, što i nije naročita pohvala. Hemsvort svakako poseduje prisutnost i dovoljno je ubedljiv kao oprezni profesionalni lopov da mu poverujemo, ali ostaje utisak da bi ovakav tip uloge možda prirodnije legao njegovom bratu, Lijamu. Problem je i u samoj konstrukciji lika. Ovaj arhetip je toliko puta viđen da deluje potrošeno, a scenaristi "Crime 101" ne ulažu napor da ga značajnije preoblikuju ili prodube. Taj pristup, uostalom, oslikava i film u celini, što su istovremeno i prednost i mana projekta.

Hali Beri najuspešnije uspeva da se otrgne od generičnosti svog lika. Iako scenario ne nudi mnogo prostora za razigravanje, Beri pronalazi nijanse koje njenoj junakinji daju barem trunku autonomije i unutrašnje tenzije. Istina, motivacije lika povremeno deluju nedosledno, između želje za pravdom i težnje ka ličnoj slobodi, ali njena glumačka izvedba ostaje najstabilniji element filma.

Ova uloga je Marku Rafalu vrlo prijala; pre svega jer je skoro pa identična kao njegova iz serije „Task“ (velika preporuka). Policajac stare škole, van forme, na ivici velikog proboja dok mu birokratski nadređeni dišu za vratom: teren je na kom se Rafalo kreće sigurno i rutinski. Ipak, i pored profesionalne pouzdanosti, njegov nastup deluje kao korektno „odrađen posao“, bez snažnijeg autorskog pečata. Ulogu je, realno, mogao da iznese gotovo bilo ko; ali svakako je prijatno videti Rafala na velikom platnu u nečemu što nije Hulk.

Što se ostatka glumačke ekipe tiče, Beri Kigan je odradio za njega standardan posao, igrajući neuračunljivog čudaka (nadam se će uspeti da se otrgne tog kalupa). Pored njega je i Nik Nolti, koji je sve vreme za jednu rečenicu udaljen od toga da se raspadne u potpunosti. Iako se pojavljuje praktično u par scena, dovoljno je uverljiv kao završavač poslova, ali bih voleo da smo videli još ponešto od njega.

Iako bi se od filma koji traje preko dva sata očekivalo da svi karakterni budu adekvatno razvijeni, „Crime 101“ ipak pati od previše likova. Stiče se utisak da je dosta narativnih figura protraćeno i nedovoljno razrađeno, dok su neki stigli do svog karakternog razvoja prebrzo, bez čvrstog temelja. Pritom, pojedini junaci imaju očigledno skraćeno prisustvo na platnu što navodi na pomisao da su prošle verzije filma bile znatno duže. Zato bih voleo da je ovaj film bila mini-serija, time bi se svim figurama priče dalo dovoljno prostora, a (u par navrata) očajnički pokušaji da se narativ poistoveti s krimi klasikom „Heat“ bi možda bili bolje izvedeni, a priča bi dobila jasniji identitet.

Originalno komponovanu muziku je radio Bendžamin Džon Pauer, ali pod umetničkim imenom „Blanck Mass“, koji je njegov elektronski solo projekat. Pauer se vrlo dobro snašao i muzički opisao napetost pljački prikazanih na platnu. Manipulisao je himničkim melodijama i herojskim dozama buke, sa daškom očekivanih amorfnih dronova. Ipak, koliko god se skor isprva činio generičnim i vrlo očekivanim za ovakav tip filma, Pauer je izistinski pogodio temu filma i u note dovoljno dobro utkao celokupnu ideju da saundtrek ostane upamćen dovoljno dugo posle projekcije. Saundtrek je u nekim momentima podsetio na nešto što bi se čulo u „Tron“ filmovima, a to mislim u najboljem mogućem smislu.

„Crime 101“ je film koji ste možda već gledali, ali to ne znači da ne treba da „obnovite gradivo“. Ovakvi filmovi se ne viđaju često, a ova zabavna krimi neo-noar eskapada u stilu klasičnih lopovskih ostvarenja dovoljno je dobra da je iskreno preporučim. Nije nešto što neće biti viđeno u budućnosti sedme umetnosti, ali nije ni film koji ćete lako zaboraviti. Pritom, zanatski je dobro odrađen, što je veliki plus.

Ako želite da vidite kako Hulk (Rafalo) juri Tora (Hemsvort), dok se negde tu provlače Ketvumen (Beri) i Hulkov tata (Nolti, u verziji iz 2003. godine), a sve to bolno podseća na znatno bolja slična ostvarenja poput „Heat“ i „Thief“, „Crime 101“ je bioskopski izbor koji ne smete propustiti.

VIDEO: Žabac Kolekšn | Jovan Semi