Nešto što se pamti čitavog života i verovatno najlepši deo karijere za mnoge
Kada kažete da je nešto za pamćenje, obično mislite na nešto pozitivno, ali da biste došli do toga obično morate da prođete i neke teške trenutke, koje takođe nikada neće zaboraviti.
Takav put ima upravo ekipa Partizana, koja je na početku sezone imala više padova nego uspona, ali je uspela da se izdigne i sada nezadrživo grabi ka krovu Evrope, a uz to će igrati za još dva trofeja – u ABA i Superligi.
Prvi meč u Evroligi za crno-bele nakon osam godina pauze bio je protiv Albe u Berlinu, gde su do nogu potučeni. I nakon odigranih 10 kola u Evroligi nije se baš pokazalo da Partizan može do Top 8, izgubljena su i prva dva derbija sa Crvenom zvezdom u dva takmičenja, a intenzivno se pričalo o tome kako su Željku Obradoviću potrebna pojačanja.
Sumnji je bilo više nego vere, uglavnom kod svih koji nisu Obradović i njegovi saradnici i izabranici, koji su zasijali i preokrenuli sezonu naopačke.
Možda i ključan meč u Evroligi bio je onaj protiv Efesa u Areni u prvom delu sezone, kada je Džejms Naneli pogodio ključnu trojku pred sam kraj, a Partizan je slavio sa 82:79. Kasnije tokom sezone Naneli je pokazao da je hladan kao špricer u neizvesnim završnicama, a priključio mu se i Kevin Panter, koji je pogodio trojku protiv Monaka za plasman u Top 8, a onda i protiv Reala u prvom meču četvrtfinalne serije.
Odigrali su crno-beli mnogo neizvesnih završnica ove sezone, ali su njihovi navijači više puta mogli da se raduju nego što su se hvatali za glavu.
Način na koji je Partizan odigrao regularni deo evroligaške sezone bio je zaista impresivan, a o usponu ekipe i radu Obradovića će se još dugo pričati. Uz malo sreće crno-beli su mogli da budu i četvrti na kraju regularnog dela, ali su se ispred njih isprečili Makabi i Monako, pa su ipak sa šestog mesta otišli dalje.
Pred Žocovom mašinerijom padali su i Olimpijakos i Real i Monako (dvaput), ali i Efes (dvaput), Fenerbahče, Baskonija, ali i najveći rival Crvena zvezda i to u Pioniru…
Kada su svi pomislili da je Real prejak i da će Španci zategnuti redove u plej-ofu, desilo se potpuno suprotno. Partizan je pokazao moć i u tri dana dva puta srušio Real uz jednu bolnu trojku i jedno potpuno razbijanje.
Neće se zaboraviti ni to da smo u drugom meču videli i tuču igrača u Madridu, ali valjda je i to nekada neizbežni deo sporta, jer emocije umeju da prevladaju, a kontola izgubi.
O tome ko je kriv i ko bi trebalo da dobije koliku kaznu ovde nećemo pričati i diskutovati, već ćemo napomenuti da su „grobari“ svoje heroje dočekali na aerodromu po sletanju u Beograd, a tokom sezone su ih pratili na gotovo svim gostovanjima. Pamtiće se atmosfera koji su gostujući navijači iz Srbije napravili u Minhenu, Bolonji, Milanu…
Jasno je da tuča neće biti zaboravljena, snimci će godinama kružiti internetom i iznova puštati, ali ostaće upamćeno i to šta je Partizan počinio Realu na terenu.
Da sezona Partizana za pamćenje neće biti samo ova u Evroligi, vidimo prema stanju u ABA ligi, gde su crno-beli u direktnom duelu sa Zvezdom odlučivali o prvom mestu i prednosti domaćeg terena u plej-ofu, a njega su dobili nakon velikog preokreta. Kasnije je tu bio i derbi protiv Budućnosti koji je odlučen u poslednjim sekundama, a tek sledi pravi haos u plej-of serijama.
Setićemo se i da je na Kupu u Nišu bilo izuzetno burno. Jeste Partizan tada izgubio od Crvene zvedze u polufinalu, ali će se i taj meč pamtiti po ludom preokretu, isključenju Duška Ivanovića, uzavrelim emocijama među igračima…
Na sve ovo što se dešava na terenu tokom cele sezone, treba istaći i odnos igrača i navijača, koji nikada nije bio bliži i posebniji.
Nakon svake utakmice Lesor, Panter i ekipa idu pravo među navijače, sa kojima pevaju, skaču, vesele se… Retko kada smo u prošlosti mogli da vidimo i domaće igrače da rade nešto slično, a kamoli strance. Sada je to postalo kao dobar dan.
Vidi se da je atmosfera sjajna, da su saigrači postali drugari i da je Obradović napravio ekipu od koje se svako plaši i koja se nikoga ne boji.
Najbolje od svega je ono što sledi, a to je završnica sezone i borba za trofeje. Put ka Fajnal-foru Evrolige je potpuno otvoren, Real već mnogo zaostaje, ali posao nije gotov. U ABA ligi svi nestrpljivo čekaju potencijalno finale sa Zvezdom, a velika je verovatnoća da će se „večiti“ sastati kasnije i u finalu domaćeg prvenstva.
Do kraja sezone čeka nas još mnogo bure, emocija i kvalitetne košarke, a svi ljudi u i oko Partizana će ovu sezonu pamtiti zauvek.
Za kraj, podsetićemo vas na jednu izjavu Obradovića nakon pobede Partizana nad Olimpijakosom u Evroligi.
„Ovo ću da pamtim ceo život. I igrači i ja! Ovo je neverovatno. Koliko ljudi me zove za ulaznice, koliki problem imam… Ne samo za duel sa Olimpijakosom, već i za Barselonu, Real, Cedevita Olimpiju… Ponosni smo na sve ovo što se dešava“, rekao je Željko.
Sada ostaje samo da se sve zasladi trofejima, koji će se napasti svim snagama, a navijači u svemu mogu samo da uživaju.
BONUS VIDEO Korteo i šetnja navijača Partizana u Madridu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare