1
Košarkaši Crvene zvezde po peti put uzastopno osvojili su Kup Radivoja Koraća, pošto su nakon drame i produžetka savladali Partizan rezultatom 89:83.
Utakmica je celim svojom tokom bila veoma uzbudljiva, niko nije mogao da se odlepi i stekne neku veliku prednost, što je ovom derbiju dalo posebnu neizvesnost i napetost. Meč je mogao da se prelomi i na Partizanovu stranu, ali opet su crno-beli napravili nekoliko teško shvatljivih grešaka. Karlik Džons sa penala nije uspeo da „zatvori“ utakmicu, mada je posle toga i Nikola Kalinić ostao kratak u šutu za tri.
Odlučivali su detalji i koncentracija, Partizan je bio blizu trijumfa, ali je Zvezda uspela da se digne i čak uz nekoliko promašenih zicera u presudnim trenucima dođe da pobede.
Suđenje zaista sada nije bilo u prvom planu, malih problema i tenzija tokom utakmice jeste bilo na obe strane, ali bitno je da se sve okončalo na terenu i da dugog prekida nije bilo, kako smo možda mnogi pomislili, s obzirom na sve što se dešavalo pre finala.
Željko Obradović je očekivano maksimalno skratio rotaciju, pa je igrao sa svega osam igrača, ali je na primer Arijan Lakić bio na terenu 23 minuta i nije se upisao u strelce. Samo je Karlik Džons bio na vrhunskom nivou, mada je pomogao i Vanja Marinković sa 13 poena, a Tajrik se zaustavio na 12 (indeks korisnosti 27). Međutim, to nije bilo dovoljno za pobedu i prekid dominacije večitog rivala.
I dok se trener Partizana oslonio na skraćenu rotaciju, Janis Sferopulos je koristio 11 igrača (samo Andrej Kostić nije ulazio u igru), a sjajne vesti su da je Ognjen Dobrić bio spreman da pomogne svom timu, odnosno da se žrtvuje, kako bi mogao da nastupa.
Zvezda je ove sezone izgradila primetno dobru hemiju i na terenu i van njega, Sferopulos je izgleda posložio kockice kako je želeo, te je stigla i prva nagrada u sezoni.
Istina je da je Partizanu falilo pet stranih košarkaša, ali ne treba zaboraviti da je i Zvezda bila bez trojice (plus Lazić). Kada na ovih 11 iz finala dodate i njih četvoricu, biće vam jasno da je Sferopulos na „slatkim mukama“ ove sezone i da je zaista težak posao rasporediti minutažu tako da svi budu iole zadovoljni.
U finalu je u redovima Zvezde najbolji bio Filip Petrušev sa 18 poena, postao je i MVP, ali nije bio na terenu sve vreme kada se utakmica lomila, pogotovo kada je trebalo da se odigra čvrsta odbrana. To uopšte nije bila greška, jer ukazuje na to da Sferopulos veruje svim igračima i da su oni uglavnom spremni da pomognu kad god ušli u igru.
Tako je Luka Mitrović ušao u veoma bitnim trenucima, zadržao se tek nepuna četiri minuta, ali je postigao pet poena, te i te kako dao svoj doprinos ovoj pobedi.
Kodi Miler-Mekintajer je konačno rešio jednu utakmicu svojim potezima u završnici, konkretno u produžetku, kada je pred kraj imao pet brzih poena. Na kraju ih je sakupio devet uz šest asistencija i pet skokova.
Najbitniju rolu pored Petruševa imao je Ajzea Kenan sa 13 poena, koji se više puta ove sezone istakao kao prvo rešenje u neizvesnim završnicama. Američki bek se ne boji odgovornosti, voli da rešava u ključnim trenucima i ponovo je pogađao kada je bilo najpotrebnije.
Veliki teret ponovo je izneo Nikola Kalinić, koji je sakupio 12 poena i pet skokova, ali je u odbrani u nekim situacijama i te kako dobro čuvao Karlika Džonsa, te se istakao kao njegov primarni čuvar ove sezone, kad su u pitanju večiti derbiji.
Na finalu je posebno oduševio Miloš Teodosić (17 minuta), koji je igrao kao u nekim daleko boljim danima, a meč je završio sa 11 poena i četiri asistencije, mada ni on nije bio na terenu u produžetku, kada su najveći teret izneli njegovi defanzivno potentniji saigrači.
Setićemo se i da je na primer Dobrić pogodio tri vezana bacanja, kada bi se mnogima zatresla ruka, dok je u odbrani ponovo imao svoj prepoznatljiv učinak.
Evo nabrojali smo većinu igrača Zvezde sa finala, a nismo spomenuli Džoela Bolomboja, koji je možda i stub ove ekipe. Sada nije blistao (po sedam poena i skokova), ali su zato drugi to nadomestili i nije se osetila njegova nešto slabija partija.
Pisali smo da je veoma važno to što je Sferopulos i u četvrtfinalu i u polufinalu razigrao sve igrače, pružio je priliku svakome da oseti teren i u borbi za trofej se videlo da su svi fokusirani na osvajanje prve titule u sezoni.
Zvezda je u finalu demonstrirala šta znači timska pobeda, svako je dao svoj pečat i ovom uspešnom pohodu i to nije prvi put ove sezone da gledamo crveno-bele da pobeđuju na ovakav ili sličan način – tako što svaki igrač iz rotacije uradi makar nešto dobro. Na finalu se 11 različitih igrača Zvezde upisalo u strelce.
Sferopulos je ponovo koristio i veoma visoke i izrazito niske petorke, uspeo je da napravi prilagođvanja tokom utakmice i stvarno mu treba skinuti kapu za sve što je spremio i sproveo u delo na turniru u Nišu.
Ovo je inače četvrti trofej za Sferopulosa od kada je u Zvezdi, pošto je pod njegovom komandom prošle sezone osvojena ABA liga, kao i Superliga Srbije, ali pre svega Kup u Nišu.
Što se statistike iz finala tiče, Zvezda je iz istog broja pokušaja pogodila trojku više (8/24), nadskakala je Partizan (34-23, 11-4 u ofanzivnim), a imala je i bolje povezane redove (20-14 u asistencijama, mada i dve izgubljene lopte više – 12 naspram 10).
Ove sezone Zvezda je pokazala da je spremna i na ozbiljan iskorak u Evroligi, a titula u Nišu poguraće je u nastavku sezone i daće joj još više na samopouzdanju, pa da vidimo koliko daleko zaista može da dogura.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
