2
Partizan je srušio francuski Metropolitan u Francuskoj u Evrokupu i nastavio niz sjajnih rezultata na početku sezone, a posle odlične partije u kojoj su prevaziđene ovosezonske boljke, ovaj tim je možda utišao i stalne priče o potrebi za pojačanjima.
U meču protiv ekipe koja je u svojoj dvorani ubedljivo pobeđivala i Evroligaše, Partizan je odigrao verovatno najbolju napadačku utakmicu ove sezone.
Iako je bilo duela sa većim brojem poena, uzevši u obzir težinu duela i napredak u pojedinim segmentima koje su mučili izabranike Željka Obradovića, ima razloga za optimizam više nego ranije.
Od početka sezone se kao dva najveća problema u igri Partizana ističu problemi u organizaciji igre zbog nedostatka proverenog plejmejkera i skok i zaštita obruča zbog neiskustva centarske linije.
PROČITAJTE JOŠ
Obradović je na iznenađenje svih odlučio da u sezonu na jedinici uđe sa tandemom Jam Madar i Dalas Mur, što je posle dovođenja zvučnih pojačanja bilo prilično neočekivano.
Izraelac je veliki potencijal i mogao bi da postane jedan od najboljih igrača na svojoj poziciji u evropskoj košarci, a ni snovi o velikoj NBA karijeri nisu gotovi, ali je nedostatak ozbiljne takmičarske košarke i neiskustvo veliki problem zbog kojeg igra sa ogromnim amplitudama.
Prilično neobavezna košarka u izraelskoj ligi i ozbiljan i zahtevan sistem najboljeg evropskog trenera svih vremena su ogromna razlika. To se naročito vidi u situacijama u kojima se zahteva veliko strpljenje i poštovanje lopte i procesa na koje nije navikao, jer je kao igrač uglavnom vreme provodio sa loptom u rukama i odluke na terenu da donosi impulsivno na osnovu talenta.
Željkov sistem je po tom pitanju prilično rigidan, zasnovan na preciznim kretanjima, ponavljanjima i jasnim obrascima u kojima su trenuci u kojima se uzima šut, odigrava ekstra pas ili pravi blok jasno definisani.
Ono šo je pozitivna stvar kod Izraelca jeste njegova želja i agresivnost u odbrani što pokazuje visok voljni momenat i želju da radi, a i u napadu je baš u meču protiv Metrpolitana pokazao strpljenje i prepoznavao situacije kada da krene na prodor što je rezultiralo dobrom deonicom u drugom poluvremenu kada je Partizan lomio meč.
Njegova alternativa je Dalas Mur, Amerikanac koji je karijeru gradio kao vrhunski šuter, dok mu je kreacija bila sporedna stvar. On je u dosadašnjem toku karijere navikao da uzima šut kada god poželi, zbog činjenice da je trojke pogađao u visokim procentima, dok u Partizan strpljivo čeka na pravu poziciju.
Dugo se mučio Partizan zbog toga, jer je to uticalo i na slabije performanse Kevina Pantera koji je bio fokus svih odbrana, ali je Željko pokazao strpljenje i poverenje u ekipu, što se isplatilo protiv Francuza.
U više navrata je vrlo raspoloženi Panter navlačio odbranu rivala na sebe i onda pravovremeno delio lopte kojima su stvarani viškovi.
Sličnu ulogu je imao i Aleksa Avramović, što je Partizanu omogućilo da ima najbolji meč ove sezone kada su u pitanju asistencije.
Partizan je u tom segmentu treća najlošija ekipa Evrokupa sa prosekom od 15.8 asistencija, ali je u meču u Francuskoj ekipa imala čak 22 dodavanja što je prosek Virtusa iz Bolonje koji je najbolji tim takmičenja u dodavanjima.
Ogroman napredak je i posledica Željkovog insistiranja da se ceo tim uključi i da svaki igrač jasno zna svoju ulogu u kojoj umesto koša po svaku cenu traži ekstra pas što je bila odlika svih njegovih šampionskih ekipa.
Drugi veliki problem u igri crno-belih bio je vezan za centarsku liniju i gotovo da nije bilo navijača i košarkaškog zaljubljenika koji nije prizivao pojačanje na centru.
Balša Koprivica i Dušan Miletić kao jedine klasične petice i Alen Smailagić kao krilni centar koji se isprofilisao kao atipičan starter na toj poziciji, nisu puno obećavali na startu zbog velikog neiskustva.
Činjenica da je Smailagić u ovom trenutku po učinku u Evrokupu i ABA ligi rame uz rame sa Panterom i Ledejom, dve zvezde evropske košarke, govori u prilog tome da je Obradović od početka znao šta radi.
Podigao ga je sa pozicije krilnog centra na poziciju u srcu reketa i omogućio mu da dominira nad rivalima brzinom i eksplozivnošću i da uz šut od tri poena koji u Evrokupu dostiže fantastičnih 45 posto donese dodatnu dimenziju ekipi.
Ono što je kod Smailagića posebno impresivno jeste njegov napredak u odbrani. Uprkos problemima sa fizički snažnijim centrima, Smailagić sve bolje čuva obruč i kada je na parketu sa Ledejom svojom skočnošću i atraktivnim blokovima, sve više tera rivale od obruča.
Ono gde i dalje crno-beli imaju problem sa njim na terenu jeste kontrola defanzivnog skoka. Metropolitan je mnogo poena, pogotovo u prvom poluvremenu postizao iz drugih i trećih napada, jer Smailagić uglavnom kasni sa pozicioniranjem što je posledica navike da ide po skok po svaku cenu u stilu NBA centara umesto da se fokusira na građenje obruča i branjenje prostora protivnicima koji idu na ofanzivni skok.
U tom segmentu je Partizan neuporedivo bolji sa Balšom Koprivicom. Igrač koji je delovao kao dugoročni projekat ekipe, za samo 16 minuta u Francuskoj je uhvatio osam skokova i potpuno zatvorio reket.
Kada je Koprivica stigao u ekipu, pretpostavljalo se da će biti treći centar koji će povremeno pokupiti po koji minut, ali je kako sezona odmiče postao značajan faktor u rotaciji.
„Da li ja treba da dovedem nekog igrača i smanjim minutažu Balši Koprivici? Mislim da to nema nikakvog smisla, jer ja verujem u tog dečka. Videćemo dokle će da dogura, u kakvog će igrača da izraste“, rekao je nedavno Obradović na pitanje o dovođenju pojačanja na petici.
Jasno je bilo da je legendarni trener odabrao put u kojem će ekipa da raste iz meča u meč i da razvija igrače i navikava ih na svoj sistem, a Koprivica i Smailagić su najbolji primer za to.
Balša polako dolazi do svoje uloge u napadu i poena iz meča u meč. Strpljivo postavlja blokove saigračima, napada ofanzivan skok i čeka momenat kada će loptu ubaciti u koš. Njegova posvećenost odbrani i samopouzdanje iz meča u meč mu povećavaju značaj u ekipi i mladi centar sve više izgleda kao legitimna bekap opcija sa mnogo prostora za napredak.
Ono gde još ima prostora za napredak u Partizanu jeste uloga Rodiona Kurucsa kojim bi dodatno mogli da se reši neki nedostaci. Letonac se muči sa povredama i uklapanjem u Željkov sistem što je i sam priznao, a nije pronašao ni šuterski ritam.
Ipak, njegov kvalitet i mogućnost da se koristi na krilu i na krilnom centru donosi dodatne opcije. Sa njim na terenu u ono malo što je igrao i skoko bolje gunkcioniše,a odbrana je na visokom nivou. Ukoliko bi pronašao ritam u šutu za tri poena, varijante u kojima igr ana krilnom centru u nižim postavama bi Partizanu mogle da donesu posebnu dimenziju.
Kako god bilo, uprkos brojnim zahtveima za novim imenima, OObradović je za sada odlučio da veruje u posotojeću ekipu i napredak svakog igrača
Posle 11 titula prvaka Evrope i dokazane prakse da mu ekipe izgledaju najbolje kada se dele trofeji, Željko Obradović je poslednji trener u kojeg treba sumnjati u ovom trenutku.
Samo se zavaliti i uživati u procesu.
BONUS VIDEO Zakucavanje Smailagića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
